Prodaja kuća i stanova pala 70 odsto
NOVI SAD: U periodu vanrednog stanja obim tržišta nepokretnosti u Srbiji smanjen je oko 70 odsto u odnosu na stanje pre 16. marta, a srpsko tržište nepokretnosti je vredelo tokom vanrednog stanja nešto više od 255 milona evra, što je upola manje nego u istom periodu prethodne godine.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene nepokretnosti nisu padale, a beleži se manji procenat nepokretnosti kupljenih gotovinom nego što je to bio slučaj pre vanrednog stanja, dok je, s druge strane, povećan procenat prometa stanova u odnosu na sve vrste nepokretnosti.
Od početka godine do uvođenja vanrednog stanja, tržište nepokretnosti je bilo u porastu pa je broj registrovanih ugovora bio 11 procenata veći nego u istom periodu lane. Međutim, kada je nastupilo vanredno stanje, taj procenat je krenuo u suprotnom smeru.
Ako poredimo mart ove godine s martom 2019, vidimo da je procenat pao i da je obim tržišta 28 odsto manji nego prethodne godine, kaže načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u RGZ-u Ana Đurković.
U aprilu je, dodaje, obim tržišta pao 80 posto.
Period vanrednog stanja, koji poredimo s istim periodom prošle godine, pokazuje da se tržište nepokrenosti smanjilo 68 odsto, veli Đurkovićeva.
Vrednost tržišta nepokretnosti je, kaže, bila upola manja tokom vanrednog stanja nego što je bila u istom lanjskom periodu, i ta cifra je u tom periodu iznosila 255 miliona evra. Od tog iznosa, oko 60 odsto dolazi od prodatih stanova.
Tržište nepokretnosti je u prethodna dva meseca bilo usporeno, gotovo da ga nije ni bilo, objašnjava Milić Đoković iz agencije „Old rojal nekretnine”, ali navodi da se kupci i prodavci ponovo javljaju i raspituju.
Nada se, dodaje, da će se nastaviti tamo gde su stali.
Zanimljivo je da ćemo možda ove godine imati bolji maj nego što smo ga imali lane jer je u februaru i martu započeto dosta poslova koji nisu završeni, pa će to da stvori sliku da je maj super i da je sve krenulo. Međutim, realno je da jun bude možda neznatno slabiji po obimu prodaje i kupovine, a tek u julu i avgustu će se moći govoriti o tome da li se tržište vratilo na staru stazu pre vanrednog stanja, kaže naš sagovornik.
Kada je reč o načinu plaćanja, po podacima iz Registra nepokretnosti kupoprodajnih ugovora RGZ-a, plaćanje gotovinom se smanjilo u odnosu na period pre vanrednog stanja.
To vreme je pokazalo da je kupovina kešom u odnosu na kupovinu iz kredita bila gotovo izjednačena, pola-pola, što u odnosu na raniji period pokazuje da je manji broj građana plaćao kešom.
S obzirom na to da su krediti još uvek jeftini, Đoković veruje da će tržište profunkcionisati jer građani i dalje imaju potrebu da prodaju i kupuju nepokretnosti.
Onaj ko se odlučio da kupi ili proda stan, kuću, lokal ili zemljište, uveren je Đoković, nastaviće da radi na tom poslu sada kada se stvari vraćaju na prethodno stanje.
Po podacima RGZ-a, u martu je potpisano 7.455 kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti u Srbiji, dok ih je u aprilu bilo 2.178.
Od 1. do 8. maja potpisano je 754 ugovora o prometu nepokretnosti u Srbiji.
D. Mlađenović
