Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Privatizaciju ili stečaj čeka još 50.000 radnika

22.07.2018. 08:32 08:34
Piše:
Foto: Dnevnik, arhiva

Srbija je u protekle četiri godine radila na fiskalnoj konsolidaciji budžeta i u tome postigla uspeh, ali pred njom stoji još jedan veoma težak zadatak. Naime, bez rešavanja sudbine velikih državnih gubitaša odnosno javnih preduzeća postoji velika opasnost da se postignuti finansijski rezultati dovedu u pitanje.  

Fiskalni savet Srbije upozorio je, ocenjujući budžet za ovu i fiskalnu strategiju za naredne tri godine, da je priča o neuspešnim javnim i državnim preduzećima daleko od završene te da njihovi problemi i loše poslovanje predstavljaju jedan od najvećih rizika za javne finansije Srbije. Uz upozorenje stiglo je i objašnjenje da čak i javna preduzeća koja danas ne prave gubitke  nemaju šanse za buduće održivo poslovanje odnosno ogromne investicije  koje bi dovelo do povećanja ukupnog privrednog rasta Srbije s jedne, niti sama država ima novca da im u tome pomogne.  Zaključuje da je zbog toga, posle dvadeset godina od početka privatizacije, došlo vreme  da se napokon utvrdi da li ova preduzeća imaju tržišnu perspektivu.

- Ako izuzememo nekoliko pozitivnih primera, suštinske reforme jedva da su započete. Oko 150 mahom neuspešnih državnih preduzeća u procesu privatizacije i dalje zapošljava oko 50.000 radnika. Činjenica je da neka problematična preduzeća iz ove grupe – poput RTB Bor i “Petrohemije” trenutno ne prave gubitke zbog povoljnih tržišnih uslova. Međutim, tržišni uslovi se mogu veoma lako prokrenuti, što bi neminovno ponovo pretvorilo ova nereformisana preduzeća u velike gubitaše i teret za javne finansije- naveo je FS.-  Nekim preduzećima, poput “Azotare” i “Resavice” ni povoljne tržnišne okolnosti nisu pomogle i one nastavljaju da posluju loše i gomilaju dugove.

Da je zaista  najzad, posle skoro dve decenije odlaganja, došlo vreme da se “povade kosturi iz ormana”  koje su sve prethodne vlasti gurale što dalje od sebe i jedan po jedan rešavaju potvrđuje i činjenica da je samo tokom prošle nedelje raspisan tender za strateškog partnera za RTB Bor i pokrenuta inicijativa za stečaj pančevačke “ Azotare”. Budući strateški partner RTB Bora moraće da se obaveže da će u naredne tri godine sačuvati postojeći broj zaposlenih, dok se radnicima “Azotare” pre odlaska u stečaj nakon kojeg sledi privatizacija, nudi socijalni program po šemi koja je primenjivana i za druga državna i društvena preduzeća.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić tvrdi da u tržišnoj ekonomiji država mora da podvuče crtu, jer nema smisla da novac iz buyeta od smanjenja plata i penzija, odlazi na pokrivanje gubitaka javnih preduzeća.

- Propast “Azotare” traje od privatizacije to jest od kada je novi vlasnik - konzorcijum koji su činile litvanske firme “Arvi” i “Saniteks” i beogradski “ Univerzal holding” prodali liniju karbamida bez znanja Agencije za privatizaciju, koja je kasnije i raskinula ugovor o privatizaciji. Potom je usledila afera sa regresiranim đubrivom. Neko već deceniju i po radi na štetu “Azotare”. Najveće žrtve su radnici, koji nisu ni za šta krivi – objasnio je Savić.

Da će ova 2018.godina biti godina u kojem će se krenuti , ali ne svakako i završiti , sa rešavanjem sudbina velikih javnih preduzeća   dalo se naslutiti i iz buyeta za isplatu optremina zaposlenima koji će zbog konačnog rešenja ostatiti bez posla, kojim je predviđeno dve milijarde dinara. Te dve milijarde dinara u ovoj godini koje zapravo čine takozvani Tranzicioni fond koji je namenjen socijalnom programu radnika koji će zbog privatizacije, na ovaj ili onaj način, ostatiti bez posla u javnim i državnim preduzećima, mogu realno da podmire potrebe za oko 3.000 radnika.  Kako će zaposleni u RTB Bor, prema uslovima tendera, ostatiti na svojim radnim mestima, za sada se na socijalni program upućuje oko 900 radnika “Azotare”, što znači da će se u narednih pola godine rešavati sudbina i nekih drugih javnih preduzeća. Pominje se rešavanje sudbine “Petrohemije” Pančevo  i MSK Kikinda, a kada se ukupno sabre broj zaposlenih u srpskom petrohemsijkom komplesu, dođe se do cifre od oko 3.000 radnika.

Radnicima, mada kako to tvrde i ekonomisti i stručnjaci nisu krivi zbog stanja u kojem se preduzeća nalaze, će od države biti ponuđen socijalni program koji su pre njih mnogi zaposleni prethodnih godina morali da prihvate. To je 200 evra po godini radnog staža, trećina zarade zaposlenog po godini staža ili za one koji imaju manje od 15 godina radnog staža šest prosečenih plata u Srbiji.  Prethodnih dana stizala je najava da će “Srbijagas” svim radnicima “Azotare” dati još po 100 evra po godini staža , a da li će se to ostvariti ostaje da se vidi. Jačina sindikata meri se između ostalog i u tome za koliku će se otpreminu radnicima izboriti .

Savez samostalnih sindikata Srbije je u Beloj knjizi koju je objavio prošle godine, izneo podatak da je u portfoliju bivše Agencije za privatizaicju ostalo 172 preduzeća u procesu privatizacije sa 45.000 zaposlenih,  među kojima su i radnici u za državu važnim strateškim kompanijama kao što su PKB, RTB “Bor”, “Resavica”, “ Petrohemija” i drugi, očekujući da se rešenja za njih nađu kroz unapred pripremljene planove reorganizacije ili redovne stečajne postupke. Podsetili su da je na taj način pronađeno rešenje za 330 preduzeća , a da je otpremine dobilo 24.474 radnika.

Za 15 godina prodato 2.419 preduzeća

Od 2002. do kraja 2016.godine u Srbiji je prodato 2.419 preduzeća, od čega 81 na tenderu, 1.517 na aukcijama, 778 na tržištu kapitala , 41 prodaja kapitala i dva prodajom imovine. Prema podacima ŠŠ, ostvaren je prihod od prodaje od 2,57 miliona evra. U tih 2.419 preduzeća, bilo je zaposleno 342.216 radnika, a za socijalne programe viška zaposlenih isplaćeno je 276.956.000 evra. Nigde nema podataka koliko je tačno radnika u protekloj deceniji i po ostalo bez radnog meseta , kao ni onog koliko njih je otišlo na evidenciju nezaposlenih bez socijalnog programa.

Ljubinka Malešević

Piše:
Pošaljite komentar