Приватизацију или стечај чека још 50.000 радника

Фискални савет Србије упозорио је, оцењујући буџет за ову и фискалну стратегију за наредне три године, да је прича о неуспешним јавним и државним предузећима далеко од завршене те да њихови проблеми и лоше пословање представљају један од највећих ризика за јавне финансије Србије. Уз упозорење стигло је и објашњење да чак и јавна предузећа која данас не праве губитке  немају шансе за будуће одрживо пословање односно огромне инвестиције  које би довело до повећања укупног привредног раста Србије с једне, нити сама држава има новца да им у томе помогне.  Закључује да је због тога, после двадесет година од почетка приватизације, дошло време  да се напокон утврди да ли ова предузећа имају тржишну перспективу.

- Ако изуземемо неколико позитивних примера, суштинске реформе једва да су започете. Око 150 махом неуспешних државних предузећа у процесу приватизације и даље запошљава око 50.000 радника. Чињеница је да нека проблематична предузећа из ове групе – попут РТБ Бор и “Петрохемије” тренутно не праве губитке због повољних тржишних услова. Међутим, тржишни услови се могу веома лако прокренути, што би неминовно поново претворило ова нереформисана предузећа у велике губиташе и терет за јавне финансије- навео је ФС.-  Неким предузећима, попут “Азотаре” и “Ресавице” ни повољне тржнишне околности нису помогле и оне настављају да послују лоше и гомилају дугове.

Да је заиста  најзад, после скоро две деценије одлагања, дошло време да се “поваде костури из ормана”  које су све prеthodnе власти гурале што даље од себе и један по један решавају потврђује и чињеница да је само током прошле недеље расписан тендер за стратешког партнера за РТБ Бор и покренута иницијатива за стечај панчевачке “ Азотаре”. Будући стратешки партнер РТБ Бора мораће да се обавеже да ће у наредне три године сачувати постојећи број запослених, док се радницима “Азотаре” пре одласка у стечај након којег следи приватизација, нуди социјални програм по шеми која је примењивана и за друга државна и друштвена предузећа.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић тврди да у тржишној економији држава мора да подвуче црту, јер нема смисла да новац из buyеta од смањења плата и пензија, одлази на покривање губитака јавних предузећа.

- Пропаст “Азотаре” траје од приватизације то јест од када је нови власник - конзорцијум који су чиниле литванске фирме “Арви” и “Санитекс” и београдски “ Универзал холдинг” продали линију карбамида без знања Агенције за приватизацију, која је касније и раскинула уговор о приватизацији. Потом је уследила афера са регресираним ђубривом. Неко већ деценију и по ради на штету “Азотаре”. Највеће жртве су радници, који нису ни за шта криви – објаснио је Савић.

Да ће ова 2018.година бити година у којем ће се кренути , али не свакако и завршити , са решавањем судбина великих јавних предузећа   дало се наслутити и из buyеta за исплату оптремина запосленима који ће због коначног решења остатити без посла, којим је предвиђено две милијарде динара. Те две милијарде динара у овој години које заправо чине такозвани Транзициони фонд који је намењен социјалном програму радника који ће због приватизације, на овај или онај начин, остатити без посла у јавним и државним предузећима, могу реално да подмире потребе за око 3.000 радника.  Како ће запослени у РТБ Бор, према условима тендера, остатити на својим радним местима, за сада се на социјални програм упућује око 900 радника “Азотаре”, што значи да ће се у наредних пола године решавати судбина и неких других јавних предузећа. Помиње се решавање судбине “Петрохемије” Панчево  и МСК Кикинда, а када се укупно сабре број запослених у српском петрохемсијком комплесу, дође се до цифре од око 3.000 радника.

Радницима, мада како то тврде и економисти и стручњаци нису криви због стања у којем се предузећа налазе, ће од државе бити понуђен социјални програм који су пре њих многи запослени prеthodnih година морали да прихвате. То је 200 евра по години радног стажа, трећина зараде запосленог по години стажа или за оне који имају мање од 15 година радног стажа шест просечених плата у Србији.  Prеthodnih дана стизала је најава да ће “Србијагас” свим радницима “Азотаре” дати још по 100 евра по години стажа , а да ли ће се то остварити остаје да се види. Јачина синдиката мери се између осталог и у томе за колику ће се отпремину радницима изборити .

Савез самосталних синдиката Србије је у Белој књизи коју је објавио прошле године, изнео податак да је у портфолију бивше Агенције за приватизаицју остало 172 предузећа у процесу приватизације са 45.000 запослених,  међу којима су и радници у за државу важним стратешким компанијама као што су ПКБ, РТБ “Бор”, “Ресавица”, “ Петрохемија” и други, очекујући да се решења за њих нађу кроз унапред припремљене планове реорганизације или редовне стечајне поступке. Подсетили су да је на тај начин пронађено решење за 330 предузећа , а да је отпремине добило 24.474 радника.

Од 2002. до краја 2016.године у Србији је продато 2.419 предузећа, од чега 81 на тендеру, 1.517 на аукцијама, 778 на тржишту капитала , 41 продаја капитала и два продајом имовине. Према подацима ШШ, остварен је приход од продаје од 2,57 милиона евра. У тих 2.419 предузећа, било је запослено 342.216 радника, а за социјалне програме вишка запослених исплаћено је 276.956.000 евра. Нигде нема података колико је тачно радника у протеклој деценији и по остало без радног месета , као ни оног колико њих је отишло на евиденцију незапослених без социјалног програма.

Љубинка Малешевић