Primedbe EZ ne stoje, gas iz Turskog toka stiže na jesen
BEOGRAD: Primedbe evropske Energetske zajednice da gasovod Turski tok isključuje konkurenciju u snabdevanju Jugoistočne Evrope ne stoje, smatra urednica "Balkan magazina" Jelica Putniković i očekuje da gas u Srbiju stigne na jesen.
Putniković ujedno ističe da je Turski tok od velikog značaja za energetsku stabilnost Srbije, i, u krajnjem slučaju, veću mogućnost potrošnje gasa u našoj zemlji, i to iz alternativnih izvora, a ne samo jednog.
Povodom medijskih napisa da se Turskom toku protivi evropska Energetska zajednica, Putniković je za Tanjug objasnila da ta zajednica insistira da se omogući konkurencija i da se diversifikuju izvori snabdevanja gasom u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi iz Turskog.
Ali, ističe ona, Srbiju to uopšte "ne pogađa", jer je naša zemlja, kako kaže, zakonski regulisala izuzeće novog gasovoda od obaveza pristupa tzv. "treće strane".
Bugarska, preko koje bi trebalo da stiže gas u Srbiju, ispoštovala je, dodaje Putniković, sve zahteve Trećeg energetskog paketa EU.
Putniković za Tanjug kaže da stoga ne očekuje probleme, da veruje da će svi dogovoreni rokovi za postavljanje gasovoda biti ispoštovani i da bi gas iz Turskog toka mogao da stigne već za sledeću grejnu sezonu.
Primedbe Evropske zajednice ona vidi kao "jednu vrstu lobiranja protiv gasovoda Turski tok" i snabdevanja Balkana iz ovog pravca.
Naime, Energetska zajednica tvrdi da novi gasovod nije usaglašen sa pravilima EU, koja podrazumevaju konkurenciju, a to znači da Turskim tokom ne može da teče isključivo ruski gas, već i gas drugih proizvođača.
Savet Agencije za energetiku Srbije, međutim, marta prošle godine doneo je rešenje o izuzeću novog gasovoda od obaveza pristupa treće strane i od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa.
"Srbija je napravila izuzetak iz Trećeg energetskog paketa EU, što je u skladu sa zakonskim propisima u Srbiji, te, što se nas tiče, Energetska zajednica nije u pravu", ističe sagovornica Tanjuga.
Putniković kaže da ta zajednica takođe insistira na završetku restrukturiranja "Srbijagasa".
Ali, ukazuje ona, "Srbijagas" nije isključivi graditelj magistralnog gasovoda od Bugarske do Mađarske, kojim će ići gas iz Turskog toka, već je to firma"Gastrans", u kojoj je "Srbijagas" samo jedan od akcionara.
Podseća i da je Energetska zajenica na neki način "produžena ruka EU, koja je ranije bila protivnik gradnje gasovoda Južni tok".
"Sada je Bugarska, koja je na trasi Turskog toka, ispoštovala sve zahteve Trećeg energetskog paketa, a Srbija je, pored stalnog zakupa, predvidela da ostavi određeni procenat gasa kompanijama, koje će transportovati gas, kao i procenat za aukcijsku prodaju ili već neke druge vrste prodaje za slobodno tržište", kaže.
Putniković navodi da je korišćenje Turskog toka za dopremanje prirodnog gasa do zemalja regiona od velike koristi za sve njih pa i Srbiju, i može se očekivati da ćemo naredne zime moći da računamo na gas iz Turskog toka, kaže urednica "Balkan magazina".
To je ujedno od velikog značaja za energetsku bezbednost, stabilnost i u krajnjem slučaju veću mogućnost potrošnje gasa u Srbiji, i to iz alternativnih izvora, a ne samo jednog, kaže Putniković.
Ističe da je puštanja u rad deonice gasovoda "Turski tok" pre dva dana veoma korisno za Tursku jer je ona jedan od najvećih uvoznika ruskog gasa posle Nemačke, i potrošača prirodnog gasa u Evropi.
Pored "Plavog toka" koji kod njih funkcioniše već više od 10 godina, a kojim dobijaju 16 milijardi kubnih metara gasa obezbedili su se sa još jednom cevi iz Turskog toka zahvaljujući čemu će dobiti još 15,7 milijardi kubnih metara.
Ističe da će Turska imati prihod i od tranzita gasa jer ima kapacitete koji će omogućiti isporuku prema evropskim potrošačima, pre svega Bugarskoj i Srbiji i dalje ka Mađarskoj i Austriji.
"To je bitno za njih, ali je bitno i za zemlje u ovom regionu. I Srbiji je to bitno jer dobija alternativni lanac snabdevanja gasom", kaže sagovornica Tanjuga.
Ona navodi da da Rusija sa Ukrajinom nije potpisala ugovor oko tranzita gasa ove zime imali bismo problem jer bismo zavisili isključivo od zaliha u Banatskom dvoru i eventualno isporuka bi išla preko evropskog gasovoda iz Severnog toka 1 ili drugih gasnih skladišta u Evropi.
"Dobro je da je potpisan produžetak tranzita preko Ukrajine a naredne zime kad profunkciniše gasovod Turski tok tada ćemo imati dva pravca snabdevanja i nećemo zavisiti od jedne cevi", kaže Putniković.
Navodi da je Bugarska prilično otežala početak gradnje, ali da su na jesen prošle godine počeli da grade i već se hvale time kako grade pet kilometara cevovoda dnevno i da će ga završiti na proleće, u maju ili junu.
Ističe da je realno za očekivati da taj posao završe do leta ili oktobra i da će moći da nam isporučuju gas za sledeću grejnu sezonu.
"Neophodno je da se i kod njih i kod nas u narednoj fazi napravi kompresorska stanica i prateći infrastruktirni objekti koji su neophodni za dalji tranzit gasa dalje iz Srbije u Mađarsku, što Bugarska i najavljujue i bitno je da ćemo ove zime moći da računamo na gas iz Turskog toka za Srbiju, a to znači energetsku bezbednost, energetsku stabilnost i u krajnjem slučaju veću mogućnost potrošnje gasa u Srbiji.
Ističe da je to od velike važnosti i za investitore koji će moći da računaju da će imati sigurno snabdevanje prirodnim gasom, a s druge strane, Srbija će imati prihod od trazita gasa.
Naglašava i da treba imati u vidu da Mađarska ima dobar cevovodni sistem, ali da kasne sa gradnjom novog i da ukupno treba da izgrade 80 km gasovoda do 2021. godine kada će biti spremni i da primaju gas iz Srbije.
"Problem Mađarske je što neće imati Srbiju kao sigurnog kupca gasa i to što će izgubiti prihod kada profunkcioniše Turski tok", navodi Putniković.
Deonicom gasovoda "Turski tok", koji je otvoren svečano ove nedelje u Turskoj gas će ići od ruske Anape do turskog mesta Kijikej cevima ispod Crnog Mora.
Rusija inače gradi Turski tok sa dva cevovoda, a ukupan kapacitet je oko 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Prvi krak gasovoda je namenjen snabdevanju domaćeg tržišta Turske, a drugi za zemlje južne i jugoistočne Evrope, dok je kapacitet svakog kraka gasovoda po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Drugi krak gasovoda ide od Turske kroz Bugarsku preko Srbije, a zatim dalje do Mađarske, a u planu je da se nastavi prema Slovačkoj i Austriji.
I ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić rekaoje da će prve količine gasa iz Turskog toka poteći kroz magistralni gasovod u Srbiji u drugoj polovini godine, najverovatnije u oktobru, kada počinje sledeća gasna sezona.