Prevaranti krenuli u postpraznične onlajn krađe

Savetuju, na primer, da se nikako ne otvara sajt banke preko linka iz SMS-a, posebno u ovo doba godine.

Oglasi na društvenim mrežama i internetu za keš kredite sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuče kao sjajna prilika da se posle praznika stane na „zelenu granu”, ipak su prevara, kažu stručnjaci platforme Ersteznali.

Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za „iznenadne troškove”, a da pozajmicu nikada ne dočekaju.

Stručnjaci upozoravaju da ne treba slepo verovati imenu pošiljaoca koje se prikazuje u elektronskoj pošti od nepoznatih ljudi, kao i da treba proveriti da li poruka stvarno stiže sa adrese koja je navedena u polju „from” tako što se klikne na „File„ pa „Properties„. Takođe, ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje sa Google ili Yahoo adrese, sigurno je reč o prevari.

Sajber kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama.

To je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji pa ni ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.

I Narodna banka Srbije je više puta upozoravala korisnike da se ne upuštaju u ovakve aranžmane.

Takođe, stručnjaci savetuju da se obrati dodatna pažnja na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili druge institucije, ako se u njima traži da se pošalje bilo koji lični podatak, preuzme neki materijal sa linka ili otvori dokument koji se nalazi u prilogu.

Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove i od vas traži lične, poverljive podatke, posebno ako su u pitanju korisničko ime i šifra za e-Banking, treba biti posebno sumnjičav.

Kako je navedeno, banka nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se, takođe, nikada ne šalju.

Banke imaju određene mere zaštite kako prevaranti ne bi mogli da se lažno predstavljaju u njihovo ime, ali važno je da i korisnici sa svoje strane preduzmu sve neophodne mere da smanje rizike.

Kada se na nekom sajtu unose korisnički podaci ili brojevi kartice, uvek treba proveriti adresnu traku u pretraživaču kako bi se videlo da li dati URL pripada odgovarajućem legitimnom servisu.

Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa (na primer Bookingg.com umesto Booking.com), a sajt može izgledati identično.

Dodatno, da li veb stranica na kojoj se vrši unos počinje sa „https„ i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka.

Za sva onlajn plaćanja karticama treba koristiti sajtove koji su podržani „3D secure„ bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija. To su Verified by Visa, Mastercard Secure Code i American Edžpreš SafeKey.

Link za pristup elektronskom bankarstvu unosi se u marker (Bookmarks) internet pretraživača i pristupa odatle ili preko zvaničnog sajta, a nikako preko linkova iz sumnjivih imejl ili SMS poruka.

Takođe, hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito su uvek znak za uzbunu. Da li bi stvarno neka banka zaista pretila blokadom računa „ukoliko u roku od 24 sata” se ne uradi nešto...

Ne treba poverovati ni da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer, gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus.

Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora.

S podozrenjem treba tretirati i „ekskluzivne” informacije koje neko šalje.

D. Mlađenović