Преваранти кренули у постпразничне онлајн крађе

Саветују, на пример, да се никако не отвара сајт банке преко линка из СМС-а, посебно у ово доба године.

Огласи на друштвеним мрежама и интернету за кеш кредите са годишњом каматом од два одсто, без икаквог додатног обезбеђења и стандардних банкарских провера, звуче као сјајна прилика да се после празника стане на „зелену грану”, ипак су превара, кажу стручњаци платформе Ерстезнали.

Од потенцијалне жртве се тражи да уплати одређени износ на име наводних трошкова припреме уговора и обраде зајма, мало касније и додатну мању суму за „изненадне трошкове”, а да позајмицу никада не дочекају.

Стручњаци упозоравају да не треба слепо веровати имену пошиљаоца које се приказује у електронској пошти од непознатих људи, као и да треба проверити да ли порука стварно стиже са адресе која је наведена у пољу „фром” тако што се кликне на „Филе„ па „Пропертиес„. Такође, ако се неко представља као запослени банке, а шаље са Гоогле или Yahoo адресе, сигурно је реч о превари.

Сајбер криминалци често користе аутоматске преводиоце па су текстови у лажним наградним играма, као и понуде сумњивих кредита, често нелогични или са правописним грешкама.

То је јасан сигнал да нешто није у реду, мада су и интернет преводиоци све бољи па ни исправно написан текст не значи да није превара у питању.

И Народна банка Србије је више пута упозоравала кориснике да се не упуштају у овакве аранжмане.

Такође, стручњаци саветују да се обрати додатна пажња на све поруке које изгледају као да су послате од банке или друге институције, ако се у њима тражи да се пошаље било који лични податак, преузме неки материјал са линка или отвори документ који се налази у прилогу.

Уколико се неко представља као запослени банке, телекомуникационе компаније, здравствене или неке друге установе и од вас тражи личне, поверљиве податке, посебно ако су у питању корисничко име и шифра за е-Банкинг, треба бити посебно сумњичав.

Како је наведено, банка никада не би тражила податке на овај начин. Фотографије картице и подаци са њих се, такође, никада не шаљу.

Банке имају одређене мере заштите како преваранти не би могли да се лажно представљају у њихово име, али важно је да и корисници са своје стране предузму све неопходне мере да смање ризике.

Када се на неком сајту уносе кориснички подаци или бројеви картице, увек треба проверити адресну траку у претраживачу како би се видело да ли дати URL припада одговарајућем легитимном сервису.

Можда само личи, са измењеним једним словом, тако да је тешко приметити да то није права адреса (на пример Bookingg.com уместо Booking.com), а сајт може изгледати идентично.

Додатно, да ли веб страница на којој се врши унос почиње са „https„ и да ли уз адресу стоји симбол катанца, што гарантује безбедност података.

За сва онлајн плаћања картицама треба користити сајтове који су подржани „3Д сецуре„ безбедносним протоколима највећих картичних компанија. То су Верифиед by Виса, Мастерцард Сецуре Цоде и Америцан Еџпреш SafеKеy.

Линк за приступ електронском банкарству уноси се у маркер (Боокмаркс) интернет претраживача и приступа одатле или преко званичног сајта, а никако преко линкова из сумњивих имејл или СМС порука.

Такође, хитност, условљавања или нестандардни захтеви и све што звучи превише добро да би било истинито су увек знак за узбуну. Да ли би стварно нека банка заиста претила блокадом рачуна „уколико у року од 24 сата” се не уради нешто...

Не треба поверовати ни да Деда Мраз има закаснели поклон за вас, на пример, гратис путовање на Мундијал у Катару. Ова врста преваре већ кружи на интернету, а на сличан начин су преварени фанови уочи прошлог купа у Русији јер су кликом на линк уместо награде добијали вирус.

Сваку наградну игру требало би проверити на званичним налозима организатора.

С подозрењем треба третирати и „ексклузивне” информације које неко шаље.

Д. Млађеновић