Pre početka posla majstor mora reći cenu

Nekad se dešava da posle neke popravke u kući ili odlaska kod automehaničara račun bude visok i iznad očekivanja potrošača, pre svega zbog toga što majstor na samom početku potrošaču nije rekao okvirnu cenu popravke. Srećom, uskoro bi to trebalo da se izmeni, odnosno svi koji pružaju usluge: od kozmetičara, vodoinstalatera, električara, automehaničara...moraće potošaču unapred da daju proračun ukoliko je usluga skuplja od 5.000 dinara.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, stavka da se potrošaču pre popravke mora reći koliko bi ona mogla koštati u slučaju da je iznos viši od 5.000 dinara, postoji u Zakonu o zaštiti potrošača, dok za manje iznose ta obaveza ne postoji.  - To je dobra stvar i pokazuje da idemo u korak s Evropom, odnosno pravilima koja tamo važe - kaže Dragić. - Za iznose veće od 5.000 dinara mora se kazati koliko bi popravka mogla da košta kako bi potrošač mogao da se odluči da li će angažovati majstora. Kada potrošaču majstor, odnosno onaj koji pruža određenu uslugu, kaže koliko bi popravka trebalo da košta, odnosno izračuna okvirnu cenu, onda ne bi trebalo da se desi da cena popravke ne odgovara rečenom iznosu.

On ukazuje da nakon što pružalac usluge kaže potrošaču cenu popravke i ukoliko je potrošač saglasan s ponudom, serviser/majstor može da počne da radi.

- Svaki majstor ima svoj cenovik i mora potrošača da upozna s njim i da ga obavesti koje se sve usluge naplaćuju. Naime, naplaćuje se i izlazak na teren, kako bi se utvrdio kvar, bez obzira da li će usluga/popravka i biti urađena - kaže Dragić. 

Da svakog potrošača interesuje koliko bi popravka mogla da košta i pre nego što se kvar utvrdi, kaže vlasnik d.o.o. “Elektro Jari” Miroslav Jari i ističe da već tada upoznaje potencijalnu mušteriju da se izlazak na teren i utvrđivanje kvara naplaćuje, te da ta usluga košta oko 10 evra.

- Već prilikom prvog kontakta s potencijalnim potrošačem saopštavam da je sastavni deo cene popravke i izlazak na teren - kaže Jari. -Naravno, tek kada se konstatuje kvar i utvrdi šta nije u redu s uređajem, potrošaču kažem cenu popravke, bez obzira na iznos. Da li će do popravke doći zavisi od potrošača, ali oni moraju da znaju da je sastavni deo cene popravke i izlazak na teren jer je za dolazak, kao i konstataciju kvara potrebno znanje i vreme, ali i novac jer moram doći na lice mesta. Neretko se dešava da potrošači pitaju da li mogu usput da dođem do njih samo da konstatujem kvar, ali to, prosto, nije moguće jer se mora doći i videti aparat kako bi se tačno znalo šta je u pitanju.

On ukazuje da je bilo slučajeva da, nakon što se utvrdi kvar, potrošač ne želi popravku, ponekad i ne želi da plati dolazak, iako je obavešten o tome da se ta usluga naplaćuje, ali da uglavnom nema većih neprijatnosti prilikom saopštavanja cene popravke i da se uglavnom ona i uradi.

- Ponekad se dešava da potrošač traži da se kvar kostatuje preko telefona, odnosno da oni objasne šta radi ili ne radi, da li aparat prima vodu ili ne i slično pa da na osnovu toga utvrdim kvar. “Popravke” preko telefona je nemoguće uraditi jer se bez dolaska teško može utvrditi o čemu se radi - ukazuje Jari.

- Izbor servisera veoma je važan kako bi potrošači mogli da zaštite svoja prava - kaže Marko Dragić. - Zato je potrebno da kada kontaktiraju nekoga provere da li je reč o registrovanom pravnom licu, koje ima PIB, matični broj, a za to je najbolje pogledati u APR. U tom slučaju su, ako nakon popravke dođe do nekih problema, zaštićeni i mogu da ulože prigovor, reklamaciju ili da podnesu tužbu, dok zaštitu ne mogu dobiti ukoliko kao servisera angažuju fizičko lice.

D. Mlađenović