PLEMENITI METALI SVE OZBILJNIJI BIZNIS Zlato se falsifikuje, švercuje, a poluge mogu najnormalnije da se kupe

Zaplena velike količine zlata vrednosti 357.000 evra pre nekoliko nedelja na prelazu Horgoš samo je poslednji slučaj u nizu pokušaja krijumčarenja plemenitih metala preko naše granice. Tokom protekle decenije, carinski službenici zaplenili su više od 142 kilograma zlata, koje su pronalazili na najčudnijim mestima poput dečijih pelena, kesica čaja ili u tetrapaka mleka.

Carinska služba je tokom 2023. osujetila mnogobrojne pokušaje krijumčarenja, zaplenivši 18 kilograma zlata, dok je rekordna godina bila 2022, kada je otkriveno skoro 32 kilograma tog plemenitog metala.

Koliko je ta zaplena značajna i vredna, pokazuje činjenica da je godinu dana ranije oduzeto ukupno 11,5 kilograma, 2020. godine zaplenjeno je 8,5 kilograma zlatnog nakita, tokom 2019. godine oko 11 kilograma, a u 2018. godini skoro 14 kilograma zlata.

Dok iz Uprave carina kažu da je to uobičajeno za krizna vremena, kada cena žutog metala skače, stručnjaci za trgovinu ovim metalom iz kompanije „Tavex zlato&srebro” podsećaju građane kako da se zaštite od prevara ilegalnih trgovaca. Naglašavaju da investiciono zlato uvek treba kupovati kod proverenih trgovaca, u originalnom pakovanju i uz fiskalni račun.

Od Turske preko Srbije do Evrope

Krijumčari zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama... Zlatni nakit je otkrivan i u tetrapacima od sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, a na Gradini je pre nekoliko godina krijumčar sakrio kilogram i po zlatnog nakita u tegle ajvara.

Carinici su zlato nalazili u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je najviše bilo nakita.

Zbog svog geografskog položaja Srbija se kao tranzitna zemlja nalazi na ruti krijumčara najrazličitijih roba, pa i zlata, koje je u Turskoj jeftinije nego u zemljama Evropske unije, pa se zbog razlike u ceni, odnosno brze i lake zarade, švercuje ka zapadnoevropskim zemljama.

Prema podacima Uprave carina, poslednje sprečavanje krijumčarenja zlatom zabeleženo je 8. maja, kada je u prtljagu putnika otkriven neprijavljeni zlatni nakit, investiciono zlato i kolekcija luksuznih satova.

Prema podacima Ministarstva trgovine, tokom prošle godine samo 14 kompanija dobilo je dozvolu za uvoz investicionog zlata. To podrazumeva niz prateće dokumentacije i sertifikata koje trgovac mora da poseduje.

- Svaka poluga mora da ima sertifikat, a to je njeno originalno pakovanje. Kupac treba da vodi računa da pakovanje nije otvarano, oštećeno i da su svi detalji na samoj polugi verni, a to su serijski broj, težina, čistoća, kao i da se ne razlikuje jedna od druge – svi detalji moraju biti identični – objašnjava generalni direktor „Tavex zlato&srebro” Georgi Hristov. - Takođe, svaka zlatna poluga ima određene dimenzije – težinu, širinu i visinu. Ako proizvod nije ispravan, jedan od ovih parametara neće biti tačan.

Što se kovanica tiče, kod njih sertifikat ne postoji, tako da su jedine opcije za proveru: težina i dimenzije proizvoda, kao i generalno stanje i detalji proizvoda. Ukoliko je kovanica lakša, to može da ukazuje da je proizvod izrađen od drugog metala ili nije adekvatne čistoće, jer zlato ima specifičnu gustinu. Samo stanje proizvoda – sitna ošćetenja, nesaobraznost proizvoda, tragovi korišćenja, takođe ukazuju da neoriginalan proizvod. Kada je kovanica potpuno nova, njena težina stopostotno mora odgovarati deklarisanoj. Na primer, dukati Franc Jozef i Bečka filharmonija se danas rade na mašinama najnovije tehnologije, tako da detalji tih kovanica moraju biti izuzetno precizni, te nije moguće da budu nesimetrične ili različite.

Kako Hristov navodi, preporuka za kupce je da sve kupuju legalno, kod zvaničnih trgovaca investicionog zlata. Na taj će se način zaštititi i biti sigurni da su obavili bezbednu kupovinu.

- Pakovanja zlatnih poluga izgledaju kao debitne kartice – to pakovanje predstavlja njihov sertifikat. Na samom pakovanju postoji serijski broj koji je naveden i na samoj polugi. Spakovani zajedno predstavljaju jedan nedeljivi deo - zato pakovanje mora biti fabrički zatvoreno. Nije moguće da postoji bilo kakvo „fabričko” oštećenje pakovanja – objašnjava Hristov i dodaje da se za razliku od poluga, kovanice iz livnice šalju u plastičnom pakovanju koja se zove „tubus”.

I. Radojčić