ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ СВЕ ОЗБИЉНИЈИ БИЗНИС Злато се фалсификује, шверцује, а полуге могу најнормалније да се купе

Заплена велике количине злата вредности 357.000 евра пре неколико недеља на прелазу Хоргош само је последњи случај у низу покушаја кријумчарења племенитих метала преко наше границе. Током протекле деценије, царински службеници запленили су више од 142 килограма злата, које су проналазили на најчуднијим местима попут дечијих пелена, кесица чаја или у тетрапака млека.

Царинска служба је током 2023. осујетила многобројне покушаје кријумчарења, запленивши 18 килограма злата, док је рекордна година била 2022, када је откривено скоро 32 килограма тог племенитог метала.

Колико је та заплена значајна и вредна, показује чињеница да је годину дана раније одузето укупно 11,5 килограма, 2020. године заплењено је 8,5 килограма златног накита, током 2019. године око 11 килограма, а у 2018. години скоро 14 килограма злата.

Док из Управе царина кажу да је то уобичајено за кризна времена, када цена жутог метала скаче, стручњаци за трговину овим металом из компаније „Tavex zlato&srebro” подсећају грађане како да се заштите од превара илегалних трговаца. Наглашавају да инвестиционо злато увек треба куповати код проверених трговаца, у оригиналном паковању и уз фискални рачун.

Од Турске преко Србије до Европе

Кријумчари злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама... Златни накит је откриван и у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, а на Градини је пре неколико година кријумчар сакрио килограм и по златног накита у тегле ајвара.

Цариници су злато налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита.

Због свог географског положаја Србија се као транзитна земља налази на рути кријумчара најразличитијих роба, па и злата, које је у Турској јефтиније него у земљама Европске уније, па се због разлике у цени, односно брзе и лаке зараде, шверцује ка западноевропским земљама.

Према подацима Управе царина, последње спречавање кријумчарења златом забележено је 8. маја, када је у пртљагу путника откривен непријављени златни накит, инвестиционо злато и колекција луксузних сатова.

Према подацима Министарства трговине, током прошле године само 14 компанија добило је дозволу за увоз инвестиционог злата. То подразумева низ пратеће документације и сертификата које трговац мора да поседује.

- Свака полуга мора да има сертификат, а то је њено оригинално паковање. Купац треба да води рачуна да паковање није отварано, оштећено и да су сви детаљи на самој полуги верни, а то су серијски број, тежина, чистоћа, као и да се не разликује једна од друге – сви детаљи морају бити идентични – објашњава генерални директор „Tavex zlato&srebro” Георги Христов. - Такође, свака златна полуга има одређене димензије – тежину, ширину и висину. Ако производ није исправан, један од ових параметара неће бити тачан.

Што се кованица тиче, код њих сертификат не постоји, тако да су једине опције за проверу: тежина и димензије производа, као и генерално стање и детаљи производа. Уколико је кованица лакша, то може да указује да је производ израђен од другог метала или није адекватне чистоће, јер злато има специфичну густину. Само стање производа – ситна ошћетења, несаобразност производа, трагови коришћења, такође указују да неоригиналан производ. Када је кованица потпуно нова, њена тежина стопостотно мора одговарати декларисаној. На пример, дукати Франц Јозеф и Бечка филхармонија се данас раде на машинама најновије технологије, тако да детаљи тих кованица морају бити изузетно прецизни, те није могуће да буду несиметричне или различите.

Како Христов наводи, препорука за купце је да све купују легално, код званичних трговаца инвестиционог злата. На тај ће се начин заштитити и бити сигурни да су обавили безбедну куповину.

- Паковања златних полуга изгледају као дебитне картице – то паковање представља њихов сертификат. На самом паковању постоји серијски број који је наведен и на самој полуги. Спаковани заједно представљају један недељиви део - зато паковање мора бити фабрички затворено. Није могуће да постоји било какво „фабричко” оштећење паковања – објашњава Христов и додаје да се за разлику од полуга, кованице из ливнице шаљу у пластичном паковању која се зове „тубус”.

И. Радојчић