Plan upravljanja otpadom za Novi Sad i 7 opština za 90 miliona evra

Ovaj strateški dokument, koji su uradili stručnjaci Nemačke razvojne saradnje - GIZ Impakt, predviđa da se kroz tri faze dođe do održivog upravljanja otpadom na pomenutom području, koje godišnje generiše, prema procenama, oko 200.000 tona smeća.

U Nacrtu su definisani i drugi zadaci, te bi tako, do 2021. godine, cela teritorija Novog Sada i sedam opština bila pokrivena uslugom odnošenja otpada (trenutno je oko 98 odsto), a do kraja 2023. godine trebalo bi da bude razvijen sistem odvojenog sakupljanja otpada i upravljanja posebnim tokovima otpada. Regionalni centar za upravaljanje otpadom, po Planu, činili bi regionalna sanitarna deponija (rok kraj 2024. godine), transfer stanice za pretovar otpada u Vrbasu i Bačkoj Palanci, postrojenje za sekundarnu separaciju otpada i postrojenja za kompostiranje zelenog otpada u Vrbasu, Bačkoj Palanci i Novom Sadu. Novi Sad bi imao tri, a ostale opštine po jedno reciklažno dvorište za besplatno odlaganje otpada pogodnog za recikliranje.

Plan predviđa da se do 2028. godine izgradi i postrojenje za tretman biorazgradivog otpada, a da do 2030. godine budu sanirana sva lokalna smetlišta i deponije. Kao zadatak postavljeno je i unapređenje informisanja građana o značaju odgovarajućeg upravljanja otpadom,.

Tokom rasprave navedeno je da će građanima biti obezbeđene kante za "suvi" otpad koji može da se reciklira, kao što je papir, guma, plastika, metal, i za "mokri" otpad u koji spada sve ostalo. Planira se i postavljanje kontejnera za staklo.

Predsednica Međuopštinske radne grupe za upravljanje komunalnim otpadom, koja je nosilac izrade Nacrta, Mira Radenović istakla je da se Plan donosi u skladu sa odgovarajućom nacionalnom strategijom i smernicama iz EU, a njime se stvaraju uslovi za osnivanje regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Ovaj Plan ne određuje način prerade otpada i tehnologiju, već daje smernice i okvir za realizaciju ovako velikog projekta. Ovo je strateški dokument koji procenjuje određene mogućnosti, naglasila je Radenović tokom javne rasprave.

Prisutne građane na raspravi zanimalo je i da li je određena lokacija regionalne sanitarne deponije. Po rečima Radenović, Plan predlaže pet lokacija, ali konačnu presudu bi trebalo da donese Studija opravdanosti. Kako se navodi u planu, uslove za regionalnu deponiju ispunjavaju lokacija pored sadašnjeg smetlišta u Novom Sadu, jedna kod Kaća, zatim Stepanovićeva, te još dve u opštinama Temerin i Žabalj.

Sadašnjih procenjenih  200.080 tona otpada godišnje koje stvaraju građani i privreda u osam opština, do 2032. godine trebalo bi da naraste na 245.537 tona. Region će, prema procenama, u narednih 20 godina proizvesti 4,5 miliona tona otpada. Previđa se i da će kroz reciklažu i kompost biti utrošeno nešto više od 2,7 miliona tona otpada tokom dve decenije, te da će na samoj regionalnoj deponiji u navedenom periodu završiti oko 1,8 miliona tona smeća. Opasan otpad iz domaćinstava čini između jedan i tri odsto ukupnog otpada.

Da bi ovaj sistem zaživeo, Nacrt predviđa da je potrebno da se uloži 89,7 miliona evra. Taj novac bi trebalo da se obezbedi iz lokalnih buyeta, iz Pokrajine i Republike, ali i od Evropske banke za obnovu i razvoj i nemačke banke KfNJ. Tako bi izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom trebalo da se finansira iz fondova EU, Republike i Pokrajine. GIZ je naveo da će donirati jedno kompostilište od 440.000 evra, a Novi Sad i opštine trebalo bi da sa 10 miliona evra finansiraju sanaciju i rekultivaciju postojećih deponija i smetlišta. Građani bi, s druge strane, ovaj projekat finansirali sa nešto višim cenama usluga, te bi tako u 2021. godini mesečni račun za domaćinstvo bio veći za 0,7 evra, u 2025. godini za 1,9 evra, a u 2035. godini 2,66 evra.

S druge strane, izrađivači Plana navode da osim najvećeg dobitka, smanjenja zagađenja životne sredine i emisije ugljen-dioksida, benefiti ovakvog trentmana otpada iznose 42 evra za građanina Bugarske, zemlje koja je najpribližnija po ekonomskom razvoju Srbiji.

S. Krstić