План управљања отпадом за Нови Сад и 7 општина за 90 милиона евра

Овај стратешки документ, који су урадили стручњаци Немачке развојне сарадње - ГИЗ Импакт, предвиђа да се кроз три фазе дође до одрживог управљања отпадом на поменутом подручју, које годишње генерише, према проценама, око 200.000 тона смећа.

У Нацрту су дефинисани и други задаци, те би тако, до 2021. године, цела територија Новог Сада и седам општина била покривена услугом одношења отпада (тренутно је око 98 одсто), а до краја 2023. године требало би да буде развијен систем одвојеног сакупљања отпада и управљања посебним токовима отпада. Регионални центар за управаљање отпадом, по Плану, чинили би регионална санитарна депонија (рок крај 2024. године), трансфер станице за претовар отпада у Врбасу и Бачкој Паланци, постројење за секундарну сепарацију отпада и постројења за компостирање зеленог отпада у Врбасу, Бачкој Паланци и Новом Саду. Нови Сад би имао три, а остале општине по једно рециклажно двориште за бесплатно одлагање отпада погодног за рециклирање.

План предвиђа да се до 2028. године изгради и постројење за третман биоразградивог отпада, а да до 2030. године буду санирана сва локална сметлишта и депоније. Као задатак постављено је и унапређење информисања грађана о значају одговарајућег управљања отпадом,.

Током расправе наведено је да ће грађанима бити обезбеђене канте за "суви" отпад који може да се рециклира, као што је папир, гума, пластика, метал, и за "мокри" отпад у који спада све остало. Планира се и постављање контејнера за стакло.

Председница Међуопштинске радне групе за управљање комуналним отпадом, која је носилац израде Нацрта, Мира Раденовић истакла је да се План доноси у складу са одговарајућом националном стратегијом и смерницама из ЕУ, а њиме се стварају услови за оснивање регионалног центра за управљање отпадом.

Овај План не одређује начин прераде отпада и технологију, већ даје смернице и оквир за реализацију овако великог пројекта. Ово је стратешки документ који процењује одређене могућности, нагласила је Раденовић током јавне расправе.

Присутне грађане на расправи занимало је и да ли је одређена локација регионалне санитарне депоније. По речима Раденовић, План предлаже пет локација, али коначну пресуду би требало да донесе Студија оправданости. Како се наводи у плану, услове за регионалну депонију испуњавају локација поред садашњег сметлишта у Новом Саду, једна код Каћа, затим Степановићева, те још две у општинама Темерин и Жабаљ.

Садашњих процењених  200.080 тона отпада годишње које стварају грађани и привреда у осам општина, до 2032. године требало би да нарасте на 245.537 тона. Регион ће, према проценама, у наредних 20 година произвести 4,5 милиона тона отпада. Превиђа се и да ће кроз рециклажу и компост бити утрошено нешто више од 2,7 милиона тона отпада током две деценије, те да ће на самој регионалној депонији у наведеном периоду завршити око 1,8 милиона тона смећа. Опасан отпад из домаћинстава чини између један и три одсто укупног отпада.

Да би овај систем заживео, Нацрт предвиђа да је потребно да се уложи 89,7 милиона евра. Тај новац би требало да се обезбеди из локалних buyеta, из Покрајине и Републике, али и од Европске банке за обнову и развој и немачке банке КфЊ. Тако би изградња Регионалног центра за управљање отпадом требало да се финансира из фондова ЕУ, Републике и Покрајине. ГИЗ је навео да ће донирати једно компостилиште од 440.000 евра, а Нови Сад и општине требало би да са 10 милиона евра финансирају санацију и рекултивацију постојећих депонија и сметлишта. Грађани би, с друге стране, овај пројекат финансирали са нешто вишим ценама услуга, те би тако у 2021. години месечни рачун за домаћинство био већи за 0,7 евра, у 2025. години за 1,9 евра, а у 2035. години 2,66 евра.

С друге стране, израђивачи Плана наводе да осим највећег добитка, смањења загађења животне средине и емисије угљен-диоксида, бенефити оваквог трентмана отпада износе 42 евра за грађанина Бугарске, земље која је најприближнија по економском развоју Србији.

С. Крстић