Pavle Petrović: Nužne četiri reforme u narednim godinama

Petrović je, u autorskom tekstu u Blicu, uvrstio u četiri ključne reforme: povećanje javnih investicija u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine; restrukturiranje javnih i državnih preduzeća; uređenje sistema zaposlenosti i zarada u javnom sektoru; i unapređenje investicionog ambijenta, pre svega smanjenjem korupcije i povećanjem nivoa vladavine prava.

Međutim, nije izvesno da li će Vlada iskoristiti ovu jednistvenu priliku jer neke njene mere i najave kao što su prekomerno uvećanje plata u državnom sektoru, neproduktivne investicije u stadione i sl., sugeriraju suprotno, navodi Petrović.

Napominje da FS godinama ukazuje na potrebu da se povećaju budžetska izdvajanja za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu, jer je, kaže, Srbija među ekološki najzagađenijim zemljama u Evropi.

U prilog tome ističe kao argument procenu Evropske agencije za zaštitu životne sredine da zagađen vazduh uzrokuje oko 13.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji.

Iako se često zanemaruje pozitivan uticaj investicija u zaštitu životne sredine na privredu, poslednje studije MMF-a upravo pokazuju veliki značaj ovih investicija za privredni rast u kratkom i u srednjem roku, navodi predsednik Fiskalnog saveta.

Prema rečima Petrovića, "plan Vlade za ovu oblast ne postoji, niti se sredstva za to vide u budžetu za 2021. i u srednjoročnim fiskalnim planovima".

Povodom druge ključne reforme, Petrović navodi da je Srbija u prethodnih 10 godina izdvajala dva do tri puta više sredstava iz budžeta od zemalja Centralne i Istočne Evrope za subvencije, kako bi pomogla pojedinim državnim i javnim preduzećima da prežive.

Nije opravdano da poreski obveznici iz godine u godinu izdvajaju velika sredstva za neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća u kojima su plate zaposlenih uglavnom znatno iznad proseka. Taj problem načno prepoznaje i Vlada i u svom srednjoročnom planu - Fiskalnoj strategiji, i optimistčno planira da rashode za subvencije u naredne tri godine oštro smanji, konstatuje dalje.

Upozorava, međutim, da će taj plan ostati samo na papiru ukoliko se ne sprovede temeljno restrukturiranje najvačnijih javnih i državnih preduzeća.

Što se tiče reforme plata, Petrović primećuje da su plate u državnom sektoru 20 odsto veće nego u privatnom (koji ih finansira), i ocenjuje da se to ne može objasniti samo boljom obrazovnom strukturom zaposlenih u državi.

Kritikuje povećanje plata od 10 posto u javnom sektoru u 2020. godini u uslovima pada privredne aktivnosti zbog pandemije, i dodaje da "umesto da se ovaj problem otkloni budžetom za 2021, plate u javnom sektoru će se i ove godine povećati za oko 5,0 posto", čime se rešavanje problema odlaže.

Petrović priznaje da Vlada Fiskalnom strategijom planira da u 2022. i 2023. povećanje plata bude upola manje od privrednog rasta kako bi se ova izdvajanja postepeno vraćala u ravnotežu, ali zamera što još nijedan državni zvaničnik nije to javno saopštio.

Kao trenutno možda najveći ekonomski problem Srbije, predsednik Fiskalnog saveta vidi "nedovoljan privredni rast", koji bi, po njemu, trebalo da iznosi u proseku oko 5,0 posto godišnje, dok je u periodu 2017-2019. godine iznosio prosečno 3,5 odsto.

Smatra da su glavni uzroci nedovoljnog privrednog rasta u lošim ekonomskim i društvenim fundamentima - slaboj vladavini prava i visokoj korupciji, niskim investicijama i nedostacima u obrazovnom sistemu.

Zadatak koji je pred Vladom je da reformiše javna preduzeća, suzbije korupciju, unapredi vladavinu prava, reformiše obrazovanje, uloži u zaštitu životne sredine. Kad to uradi, moći će da računa na visok privredni rast, a onda ćemo i mi pozdraviti snažno povećanje plata u javnom sektoru jer će ono tad biti održivo, zaključuje Petrović.