Panel diskusija fruškogorskih vinara i stručnjaka u Irigu
Premda strategija razvoja turizma Srbije ne prepoznaje vinski turizam osim u naznakama, dr Tatjana Pivac s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, istakla je da to jeste jedini oblik turizma koji poslednjih 15 godina beleži svake godine izuzetan rast, na panel diskusiji posvećenoj vinskom turizmu pod nazivom „Vinski...šta? –Turizam, pa da!” u iriškom Domu kulture, koju su organizovali Turistička organizacija Srbije i Vojvođanska asocijacija žena - VAŽI.
O važnosti razvoja vinskog turizam u Srbiji govorio je i vlasnik vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga Sava Jojić. - Srbija je izuzetno dobra lokacija za proizvodnju vina. Od 42. do 46. stepena geografske širine, postoje odlični uslovi za gajenje najrazličitijih sorti grožđa. Međutim, strategija razvoja turizma u Srbiji od 2016. do 2025. godine gotovo da ne prepoznaje vinski turizam. Uzgred ga spominje i povezuje sa Vršačkim vinogorjem, zanemarujući potpuno sjajna područja u kojima se proizvode izvanredna vina kao što su Fruška gora, Šumadija, Timočka krajina, Župa. Na nama vinarima je da skrenemo pažnju turističkih organizacija na svim nivoima, a posredno preko njih i države na nas, da ona shvati da vinski turizam postoji i da mi potencijale za to već imamo u ruci - rekao je Jojić.
Dr Tatjana Pivac je navela da se u Evropi vodi evidencija ne samo o ukupnom broju turista, nego i o tome koliko njih su vinski. - Italija ima šest miliona vinskih turista, 10 miliona ih je u Francuskoj, samo u Dolini Nape 3,5. O vinskim turistima kod nas nema podataka , jer vinarije uglavnom ne vode revnosno evidenciju. U Evropi su vinski turisti uglavnom domaći, čak 80 odsto. Prodaja s kućnog praga zastupljena je između 10 i 20 odsto, a kod nas je taj procenat daleko veći. Na jedan evro koji turista da za vino, dodatno potroši još pet na hranu, obilazak muzeja i druge sadržaje, što dovoljno govori koliko je značajan vinski turizam - kazala je Tatjana Pivac.
Mnogobrojni su primeri sadržaja po Evropi koje naši vinari mogu da iskoriste i ponude turistima, kao što su vespa tura u Italiji, romantični oblizak vinograda, vino-terapija koja se primenjuje na mnogim mestima, velnes i spa vinske ture. U svetu se, kada je reč o vinskom turizmu, teži osnivanju novih manifestacija, spajanju naizgled nespojivih sadržaja poput golfa i vinskog turizma. To su ideje koje možemo iskristiti bez puno ulaganja.
Kako to rade u drugim zemljama učesnici ove panel diskusije održane u utorak u Irigu, mogli su da čuju od predstavnika Udruženja „Vinski put Vilanj“, Gergo Somfalvi, koji je izneo iskustva iz te najvažnije vinske destinacije u Mađarskoj. Kako je istakao, to mesto ima 3.000 stanovnika, a beleži 60.000 noćenja godišnje, koje inače raste za 10 do 15 odsto iz godine u godinu. Krajem osamdesetih vinari iz Vilanja su počeli da se bave vinskim turizmom i bili u tome prvi. Počeli su tako što su sa stručnjacima išli u Francusku i po povratku ono što je bilo primenjivo, ugradili u svoju vinsku ponudu.
- Regija Vilanj ima 2.500 hektara vinograda, više od 200 registrovanih vinarija i može da se pohvali godišnjom proizvodnjom vina od 120.000 hektolitara. Osnivanjem udruženja počeo je sistematski razvoj vinskog turizma. Svi su mogli da nađu svoj interes u tome. Svi koji su uključeni moraju da prođu proces standardizacije. Stalno se radi na edukaciji vinara i posetilaca. Na početku smo imali ogromne količine rinfuznog vina, koje su sada potisnula flaširana kvalitetna vina sa geografskim poreklom, koja zbog te oznake koštaju više, ali kupci prihvataju višu cenu, jer znaju da iza toga stoji kvalitet. – rekao je Gergo Somfalvi.
Zoltan Đorfi, glavni urednik mađarskog vinskog magazina „Pėcsi Borozό” istakao je da su u Vilanju postigli takav uspeh na polju vinskog turizma jer su vinari slali goste jedni kod drugih i da je to nešto što bi trebalo primeniti i u Srbiji. Udruživanje vinara i i ostalih aktera na jednoj teritoriji istaknuto je kao imeperativ i to udruživanje bio je motiv, kako kaže Đurđica Novaković iz Vojvođanske asocijacije žena, za organizovanje ovog panela.
- Cilj je da shvatimo da nijedna pojedinačna vinarija ne može da postigne onaj efekat koji mogu sve vinarije jedne regije. Mogu one svaka za sebe da privuku turiste, ali će se posetilac radije odlučiti da dođe u bilo koju vinarju, ako pored nje može da obiđe još nekoliko i vidi neke druge sadržaje. Želimo da animiramo kolege vinare i druge aktere na ovoj teritoriji, da se udružimo da bi nam svima bilo bolje - ističe Đurđica Novaković.
A kako bi to trebalo u praksi da izgleda, moglo se videti u organizovanom obilasku vinarije Mačkov podrum u Irigu, Šijački u Banoštoru i Veritas u Sremskim Karlovcima. Svaka od njih se osim vinogradarstvom i proizvodnjom vina bavi i vinskim turizmom. Pored degustacije, po želji posetilaca, oni nude i hranu – od one koja je neophodna prilikom probanja vina, do pravih gastronomskih doživljaja u vidu pudarskog paprikaša ili pripreme kakvog drugog autohtonog jela. Korak ispred u ponudi čine u vinariji Mačkov podrum organizujući za turiste odlazak u vinograde traktorom i degustaciju vina i hrane u tom ambijentu, ili učešće u berbi grožđa, kao što će to biti slučaj 10. septembra.
Zorica Milosavljević
Signalizacija za vinsku oazu
Kao pozitivan potez države navedeno je postavljanje vinske signalizacije, odnosno obeležavanje vinskih puteva. Kako je rečeno, obeleženo je do sada devet vinskih puteva i desetak vinskih oaza u Srbiji, ali tu još ima dosta da se poradi. Pokrenulo ga je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 2010. godine, ali je projekat stao dve godine kasnije. Do kraja ove godine sledi revizija te vinske signalizacije.