Панел дискусија фрушкогорских винара и стручњака у Иригу

О важности развоја винског туризам у Србији говорио је и власник винарије „Мачков подрум“ из Ирига Сава Јојић. - Србија је изузетно добра локација за производњу вина. Од 42. до 46. степена географске ширине, постоје одлични услови за гајење најразличитијих сорти грожђа. Међутим, стратегија развоја туризма у Србији од 2016. до 2025. године готово да не препознаје вински туризам. Узгред га спомиње и повезује са Вршачким виногорјем, занемарујући потпуно сјајна подручја у којима се производе изванредна вина као што су Фрушка гора, Шумадија, Тимочка крајина, Жупа. На нама винарима је да скренемо пажњу туристичких организација на свим нивоима, а посредно преко њих и државе на нас, да она схвати да вински туризам постоји и да ми потенцијале за то већ имамо у руци - рекао је Јојић.

Др Татјана Пивац је навела да се у Европи води евиденција не само о укупном броју туриста, него и о томе колико њих су вински. - Италија има шест милиона винских туриста, 10 милиона их је у Француској, само у Долини Напе 3,5. О винским туристима код нас нема података , јер  винарије углавном не воде ревносно евиденцију. У Европи су вински туристи углавном домаћи, чак 80 одсто. Продаја с кућног прага заступљена је између 10 и 20 одсто, а код нас је тај проценат далеко већи. На један евро који туриста да за вино, додатно потроши још пет на храну, обилазак музеја и друге садржаје, што довољно говори колико је значајан вински туризам - казала је Татјана Пивац.

Многобројни су примери садржаја по Европи које наши винари могу да искористе и понуде туристима, као што су веспа тура у Италији, романтични облизак винограда, вино-терапија која се примењује на многим местима, велнес и спа винске туре. У свету се, када је реч о винском туризму, тежи оснивању нових манифестација, спајању наизглед неспојивих садржаја попут голфа и винског туризма. То су идеје које можемо искристити без пуно улагања.

Како то раде у другим земљама учесници ове панел дискусије одржане у уторак у Иригу, могли су да чују од представника Удружења „Вински пут Вилањ“, Герго Сомфалви, који је изнео искуства из те најважније винске дестинације у Мађарској. Како је истакао, то место има 3.000 становника, а бележи 60.000 ноћења годишње, које иначе расте за 10 до 15 одсто из године у годину. Крајем осамдесетих винари из Вилања су почели да се баве винским туризмом и били у томе први. Почели су тако што су са стручњацима ишли у Француску и по повратку оно што је било примењиво, уградили у своју винску понуду.

- Регија Вилањ има 2.500 хектара винограда, више од 200 регистрованих винарија и може да се похвали годишњом производњом вина од 120.000 хектолитара. Оснивањем удружења почео је  систематски развој винског туризма. Сви су могли да нађу свој интерес у томе. Сви који су укључени морају да прођу процес стандардизације. Стално се ради на едукацији винара и посетилаца. На почетку смо имали огромне количине ринфузног вина, које су сада потиснула флаширана квалитетна вина са географским пореклом, која због те ознаке коштају више, али купци прихватају вишу цену, јер знају да иза тога стоји квалитет. – рекао је Герго Сомфалви. 

Золтан Ђорфи, главни уредник мађарског винског магазина „Пėцси Борозό” истакао је да су у Вилању постигли такав успех на пољу винског туризма јер су винари слали госте једни код других и да је то нешто што би требало применити и у Србији. Удруживање винара и и осталих актера на једној територији истакнуто је као имеператив и то удруживање био је мотив, како каже Ђурђица Новаковић из Војвођанске асоцијације жена, за организовање овог панела.

- Циљ је да схватимо да ниједна појединачна винарија не може да постигне онај ефекат који могу све винарије једне регије.  Могу оне свака за себе да привуку туристе, али ће се посетилац  радије одлучити да дође у било коју винарју, ако поред  ње може да обиђе још неколико и  види неке друге садржаје. Желимо да анимирамо колеге винаре и друге актере на овој територији, да се удружимо да би нам свима било боље - истиче Ђурђица Новаковић.

А како би то требало у пракси да изгледа, могло се видети у организованом обиласку винарије Мачков подрум у Иригу, Шијачки у Баноштору и Веритас у Сремским Карловцима. Свака од њих се осим виноградарством и производњом вина бави и винским туризмом. Поред дегустације, по жељи посетилаца, они нуде и храну – од оне која је неопходна приликом пробања вина, до правих гастрономских доживљаја у виду пударског паприкаша или припреме каквог другог аутохтоног јела. Корак испред у понуди чине у винарији Мачков подрум организујући за туристе одлазак у винограде трактором и дегустацију вина и хране у том амбијенту, или учешће у берби грожђа, као што ће то бити случај 10. септембра.

Зорица Милосављевић

Сигнализација за винску оазу

Као позитиван потез државе наведено је постављање винске сигнализације, односно обележавање винских путева. Како је речено, обележено је до сада девет винских путева и десетак винских оаза у Србији, али ту још има доста да се поради.  Покренуло га је Министарство економије и регионалног развоја 2010. године, али је пројекат стао две године касније. До краја ове године следи ревизија те винске сигнализације.