Ožalošćena porodica nikako da rasproda imovinu SFRJ

Od raspada SFRJ prošlo je 26 godina, ali njena imovina širom sveta još nije raspodeljena između Srbije, Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Od ukupno 123 objekta koje je nekada imala SFRJ, proteklih godina postignut je dogovor o podeli 72, dok se za preostali 51 još uvek traži rešenje. Zbog toga će se među prvim tačkama sastanka u Beogradu naći prodaja pet diplomatsko-konzularnih objekata: dva u Njujorku – zgrada Misije i rezidencija, u Bonu, Tokiju i Bernu. Biće reči i o četiri velika kompleksa u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji, kao i objektima u Kopengahgenu i Varšavi.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović  objašnjava da je za prodaju dva objekta u Njujorku – zgradu Misije UN i rezidneciju, prošle godine na međunarodnom tenderu izabrana renomirana agencija iz Njujorka koja je u ime svih bivših jugoslovenskih republika dobila zadatak da ih ponudi na prodaju i da je okonča, ali uz prethodnu saglasnost o ceni. Međutim, dodao je, proces još nije zatvoren iako je potencijalni kupac za objekat Misije u Njujorku prepoznat, a postoje i neke ponude za rezidenciju u tom američkom gradu.

– Postupak nije završen do kraja, videćemo da li će do sastanka biti novih vesti – rekao je Odalović. – Mi ostajemo opredeljeni za to da zajednički prodamo objekte i da novac od prodaje procentualno bude podeljen sukcesorima.

Uslov naše strane je da se prethodno namiri Srbija za novac uložen u plaćanje troškova za objekat rezidencije, iako je ne koristimo od 1992. godine. Naime, Srbiji je pripala kvota od 39,5 odsto imovine bivše zajedničke države, a ukupna vrednost objekata pre 26 godina procenjena je na 110 miliona dolara. Za te više od dve i po decenije, Srbija je nastavila da plaća održavanje apartmana na prestižnoj Petoj aveniji u Njujorku i do pre dve godine računica je pokazivala da je za to dala više od dva miliona dolara. Mesečno održavanje luksuzne imovine košta 14.000 dolara, a na oglas iz 2013. godine za prodaju tog šestosobnog stana procenjenog na 12 miliona dolara niko se nije javio. Odalović ne očekuje da danas i sutra bude postignuto konačno rešenje po tom pitanju, ali smatra da se svota koju je Srbija uložila mora uvažiti, a da će nakon toga biti mnogo lakše ceo proces prodaje okončati jer je u interesu svih da dobiju novac.

Očekuje se da se na današnjem sastanku u Beogradu otvori rasprava i o umetničkim delima koja se nalaze u diplomatsko-konzulatnim objektima. Srbija je u poslednje dve godine rešila 16 otvorenih pitanja i obaveze koje su bile pred nju postavljene jer je prethodno dogovoreno da kriterijum za podelu slika bude poreklo autora. Sada bi i svaka država bivše Jugoslavije trebalo ne samo da dobije slike „svojih” autora već i da Srbiji da ono što su njeni autori nacrtali i što je krasilo zidove diplomatsko-konzularnih predstavništva širom sveta.

Prethodnih godina bilo je sastanaka Mešovite komisije za sukcesiju u gotovo svim državama bivše Jugoslavije, ali se do dogovora oko prodaje i raspodele diplomatsko-konzularnih predstavništva teško dolazi. Jedino se brzo došlo do dogovora, još 2000. godine, oko podele pet objekata: Slovenija je dobila zgradu ambasade u Vašingtonu, Hrvatska u Parizu, BiH u Londonu, Makedoniji je pripao generalni konzulat u tom britanskom gradu, a Srbiji rezidencija u Parizu. Ti prvi sastanci komisija pokazali su da se sve bivše jugoslovenske države uglavnom bore za objekte u Evropi, dok ih nekretnine u Africi, Aziji i Latinskoj Americi malo zanimaju i za njih su spremne da daju saglasnost za prodaju.

U naredna dva dana trebalo bi da se postigne i saglasnost o velikim kompleksima objekata u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji. Odalović smatra da se objekat u Braziliji može fizički podeliti pa će to verovatno u Beogradu biti i dogovoreno, dok će oko preostalih biti problema. Naime, kos objekata u Adis Abebi postoji problem nepostojanja dokumentacije koja bi potvrdila da je SFRJ njihov vlasnik jer su se svojevremeno Josip Broz Tito i Haile Selasije dogovorili da razmene objekte, ali to nije pretočeno u zvanični dokument po kojem bi Etiopija mogla upisati Srbiju kao vlasnika. Problematično je i predstavništvo SFRJ u Moskvi jer u osnovnom međudržavnom sporazumu između ŠSR-a i FNRJ iz 1958. stoji da dve države jedna drugoj daju zemljište na korišćenje da na njima izgrade objekte.

LJ. Malešević