Opštinama 30 puta više para – Vojvođani spremni
NOVI SAD: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izdvojilo je ove godine 320 miliona dinara za razvoj jednica lokalne samouprave u Srbiji, što je 30 puta više novca nego lane. Državni sekretar u Ministarstvu Bojan Stević objašnjava da je toliko veća svota za lokalne samouprave izdvojena da bi se svi delovi Srbije ravnomerno razvijali i otvarala nova radna mesta.
Po njegovim rečima, najveći deo tih para, čak 80 odsto, biće uloženo u infrastrukturu, a svaka opština će dobiti po jedan projekat. Trenutno se radi pravilnik za lokalne samouprave koji će olakšati opštinama da završe započete projekte, otpočnu nove ili izrade one koji su od značaja za lokalnu zajednicu.
On će omogućiti i manje razvijenim opštinama da konkurišu za više novca, a konkurs za lokalne samouprave, na kojem će one moći da predlože svoje projekte, trebalo bi da bude raspisan do kraja ovog meseca.
Novoizabrani predsednik opštine Pećinci Željko Trbić objašnjava za „Dnevnik” da je ta lokalna samouprava u proteklih nekoliko godina uspela da realizuje brojne infrastrukturne projekte upravo zahvaljujući kvalitetnim projektima, kao i da su i sada spremili nove i rade na pojačanju opštinskog projektnog tima.
Pećinačka opština u ovom trenutku već ima pripremljeno desetak projekata, od saobraćajnica u radnim zonama, preko školskih objekata do vodosnabdevanja, kaže Trbović.
Čelnik opštine Vrbas Milan Glušac navodi da lokalna samouprava mora da ulaže mnogo novca da bi privukla investicije, a time i otvaranje novih radnih mesta koja doprinose punijoj opštinskoj kasi.
Nama svrstavanje u razvijenije opštine sada nanosi štetu jer i statistički podaci, kako države, tako i Južnobačke oblastim pokazuje da je Vrbas ispod proseka republike i pokrajine. Imamo problem u funkcionisanju i kada konkurišemo na projekte, moramo da izdvojimo više iz buyeta jer se smatramo razvijenom opštinom koja je, samim tim, i sposobnija da više plaća. To u stvarnosti nije tako, ali očekujem da sada bude prihvaćeno stvarno stanje, kaže Glušac.
Prema njegovim rečima, pripremljena je i dokumentacija za izgradnju pristupnog puta u Radnoj zoni „Sibač”, izgradnju novog objekata Predškolske ustanove u Šimanovcima, za sanaciju hidrotehničke i elektroopreme na izvorištu mesnog vodovoda u Obrežu, za drugu i treću fazu kanalizacije u Donjem Tovarniku, završetak izgradnje fiskulturne sale u osnovnoj školi u Ašanji...
Kako kaže, u toku je izrada dokumentacije za projekte zamene kompletne vodovodne mreže u Kupinovu.
Trbović ističe da je sa svim tim projektima opština Pećinci već spremna da aplicira za novac kod Republike i Pokrajine, ali i na međunarodnim konkursima.
Predsednik opštine Vrbas Milan Glušac kaže za „Dnevnik” da je ta lokalna samouprava dosta radila na projektima infrastrukture, pre svega kanalizacije, sanacija škola i preškolskih ustanova i puteva da bi preko državnih i pokrajinskih konkursa na neki način nadomestili nedostatak opštinskog novca za te nužne radove.
Nemamo dovoljno novca u opštinskom budžetu za sve te projekte, iako smo svesni toga koliko su oni važni za bolji život građana naše lokalne samouprave, i zbog toga činimo sve da ih obezbedimo s viših nivoa, kaže Glušac.
Kao opština, nastavlja naš sagornik, mnogo je učinjeno na obuci zaposlenih kako bi bili spremni za izradu kvalitetnih projekata koji mogu zadovoljiti kriterijume koje država, ali i međunarodni fondovi, traže.
Koristimo sve ponude, što domaće, što strane, da bismo dobili novac za kvalitetniji život građana i za to izdvajamo pare iz opštinske kase za projekte. Kriterijum za dodelu novca opštinama je stepen razvijenosti. Naša opština jeste nekada bila razvijena, ali sada to više nije tako. Zbog toga ne bi bilo fer da i dalje budemo u prvoj grupi razvijenosti i time smanjimo šansu da dobijemo novac za projekte. To je problem koji traje već nekoliko godina i koji sada prevazilazimo samo zahvaljujući razumevanju rukovodstva države i Pokrajine. Vrbas je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zaista bio ekonomski i privredno jak, ali nakon poslednjih privatizacija to više nije. Ugasile su se mnoge državne firme, a radnici su ostali bez posla. Samo od 2008. do 2011. godine 5.500 radnika je ostalo bez radnog mesta. Prostom računicom smo došli do toga da samo zbog toga u kasi imamo 100 miliona dinara manje pa sama ta činjenica govori o tome koliko nam taj novac nedostaje da bismo ga uložili u infrastrukturu i poboljšanje života naših sugrađana, zaključuje Glušac.
LJ. Malešević
