Општинама 30 пута више пара – Војвођани спремни
НОВИ САД: Министарство државне управе и локалне самоуправе издвојило је ове године 320 милиона динара за развој једница локалне самоуправе у Србији, што је 30 пута више новца него лане. Државни секретар у Министарству Бојан Стевић објашњава да је толико већа свота за локалне самоуправе издвојена да би се сви делови Србије равномерно развијали и отварала нова радна места.
По његовим речима, највећи део тих пара, чак 80 одсто, биће уложено у инфраструктуру, а свака општина ће добити по један пројекат. Тренутно се ради правилник за локалне самоуправе који ће олакшати општинама да заврше започете пројекте, отпочну нове или израде оне који су од значаја за локалну заједницу.
Он ће омогућити и мање развијеним општинама да конкуришу за више новца, а конкурс за локалне самоуправе, на којем ће оне моћи да предложе своје пројекте, требало би да буде расписан до краја овог месеца.
Новоизабрани председник општине Пећинци Жељко Трбић објашњава за „Дневник” да је та локална самоуправа у протеклих неколико година успела да реализује бројне инфраструктурне пројекте управо захваљујући квалитетним пројектима, као и да су и сада спремили нове и раде на појачању општинског пројектног тима.
Пећиначка општина у овом тренутку већ има припремљено десетак пројеката, од саобраћајница у радним зонама, преко школских објеката до водоснабдевања, каже Трбовић.
Челник општине Врбас Милан Глушац наводи да локална самоуправа мора да улаже много новца да би привукла инвестиције, а тиме и отварање нових радних места која доприносе пунијој општинској каси.
Нама сврставање у развијеније општине сада наноси штету јер и статистички подаци, како државе, тако и Јужнобачке областим показује да је Врбас испод просека републике и покрајине. Имамо проблем у функционисању и када конкуришемо на пројекте, морамо да издвојимо више из buyеta јер се сматрамо развијеном општином која је, самим тим, и способнија да више плаћа. То у стварности није тако, али очекујем да сада буде прихваћено стварно стање, каже Глушац.
Према његовим речима, припремљена је и документација за изградњу приступног пута у Радној зони „Сибач”, изградњу новог објеката Предшколске установе у Шимановцима, за санацију хидротехничке и електроопреме на изворишту месног водовода у Обрежу, за другу и трећу фазу канализације у Доњем Товарнику, завршетак изградње фискултурне сале у основној школи у Ашањи...
Како каже, у току је израда документације за пројекте замене комплетне водоводне мреже у Купинову.
Трбовић истиче да је са свим тим пројектима општина Пећинци већ спремна да аплицира за новац код Републике и Покрајине, али и на међународним конкурсима.
Председник општине Врбас Милан Глушац каже за „Дневник” да је та локална самоуправа доста радила на пројектима инфраструктуре, пре свега канализације, санација школа и прешколских установа и путева да би преко државних и покрајинских конкурса на неки начин надоместили недостатак општинског новца за те нужне радове.
Немамо довољно новца у општинском буџету за све те пројекте, иако смо свесни тога колико су они важни за бољи живот грађана наше локалне самоуправе, и због тога чинимо све да их обезбедимо с виших нивоа, каже Глушац.
Као општина, наставља наш сагорник, много је учињено на обуци запослених како би били спремни за израду квалитетних пројеката који могу задовољити критеријуме које држава, али и међународни фондови, траже.
Користимо све понуде, што домаће, што стране, да бисмо добили новац за квалитетнији живот грађана и за то издвајамо паре из општинске касе за пројекте. Критеријум за доделу новца општинама је степен развијености. Наша општина јесте некада била развијена, али сада то више није тако. Због тога не би било фер да и даље будемо у првој групи развијености и тиме смањимо шансу да добијемо новац за пројекте. То је проблем који траје већ неколико година и који сада превазилазимо само захваљујући разумевању руководства државе и Покрајине. Врбас је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века заиста био економски и привредно јак, али након последњих приватизација то више није. Угасиле су се многе државне фирме, а радници су остали без посла. Само од 2008. до 2011. године 5.500 радника је остало без радног места. Простом рачуницом смо дошли до тога да само због тога у каси имамо 100 милиона динара мање па сама та чињеница говори о томе колико нам тај новац недостаје да бисмо га уложили у инфраструктуру и побољшање живота наших суграђана, закључује Глушац.
Љ. Малешевић
