Oko 400 radnika zakinuto 39 miliona za plate

Stečaj je proglašen 2010. godine, a većinski vlasnik te firme postala je država s 56,7 odsto imovine. Kasnije su prodate mašine, proizvodne hale, upravna zgrada, motel, restoran, magacini i zemljište, a s oko 70 odsto potraživanja namirili su se, prvenstveno najveći poverioci, odnosno banke i Poreska uprava. Stečaj nije završen, a kapitala nekadašnjeg giganta suštinski više nema.  

– Mali akcionari su se odricali akcija TK „Dunav“ zbog Dinkićevih akcija, pa je tako država, odnosno Akcijski fond, postala većinski vlasnik – kaže Dušan Santrač, nekadašnji predsednik Skupštine malih akcionara tog preduzeća, a sada čovek koji je animirao oko 400 radnika koji su ostali uskraćeni oko 39 miliona dinara za plate da pokrenu tužbu pred Privrednim sudom. – Stečaj u našoj bivšoj firmi dugo traje, ali zbog toga što u Srbiji ima mnogo firmi gde stečaj traje i 15-20 godina, Sud u Strazburu doneo je rešenje po kojem se, između ostalog, moraju uslišiti zahtevi radnika za isplatu zaostalih plata. Tačnije, pravo na naknadu zaostalih plata imaju bivši zaposleni u firmama koje su više od tri godine u stečaju ili je on završen. Uslov je i da je bivši zaposleni bio u preduzeću koje je bilo u državnoj ili društvenoj svojini, odnosno da je država bila većinski vlasnik. 

Santrač poziva bivše radnike „Dunava“ u Čelarevu koji imaju nenaplaćena potraživanja – zaostale plate – da se u petak, 15. decembra, od 10 do 16 sati jave u mesnu zajednicu Čelarevo radi prijavljivanja potraživanja i podnošenja zahteva za namirenje duga. 

– Angažovali smo advokaticu iz Niša koja je već pokrenula nekoliko sudskih procesa za radnike koji su u preduzećima u dugogodišnjem stečaju ostali bez plata – dodaje Santrač. – Inicijativu smo dobili od Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, a već nas zovu i bivši radnici bivših preduzeća u bačkopalanačkoj opštini. Međutim, tu ima problema, jer, na primer, „Nopal“ nije u većinskom državnom vlasništvu, a „Merkur“ je iz stečaja kupila lokalna samouprava, „Majevica“ je u stečaju manje od tri godine...

– Konačan spisak potraživanja dobijen od Privrednog suda u Novom Sadu imaće svi podnosioci zahteva, ali na uvid – dodaje sagovornik. – Zainteresovani sa sobom treba da ponesu fotokopiju lične karte, fotokopiju tekućeg računa – platne kartice, 100 dinara za troškove postupka, a za one koji su preminuli, naslednici treba da donesu fotokopiju rešenja o nasledstvu. Očekujemo oko 400 bivših radnika, što je mnogo manje od broja nekada zaposlenih. Ali, treba znati da se broj radnika smanjivao godinama, neki su odlazili bez potraživanja, neki su u početku namireni od prodaje mašina... Uvidom u spisak može se videti da potraživanja za preostale koji su ostali „kratkih rukava“ nisu mala jer se, na primer, pojedinačno kreću od 10.000 dinara do čak 1,6 milion dinara.           

Ako je država većinski vlasnik – a jeste – kažu u Čelarevu, onda ona treba da isplati radnike. Vele da je Sud u Strazburu doneo takvu odluku prvenstveno zbog činjenice da u Srbiji ima mnogo preduzeća koja su godinama u stečaju – da se ne bi pojedinačno pojavljivali u Strazburu.

M. Sudžum