Novi zakon o robnim rezervama: Produktna berza zaista postaje berza

Najveći problem predstavlja nemogućnost zaštite od rizika korišćenjem savremenih tržišnih mehanizama i instrumenata, što je, inače, praksa u privredama razvijenih zemalja, kao i onih s visokim stopama rasta.

Naime, domaća privreda nema tržišne instrumente koje bi mogla koristiti u upravljanju rizicima. Velika preduzeća za određene vrste rizika koriste strane berze, poput onih u Budimpešti i Čikagu, dok mala i srednja i poljoprivredna gazdinstva nemaju te mogućnosti. Zbog toga su mala i srednja preduzeća i poljoprivrednici u nepovoljnom položaju i dodatno izloženi rizicima, a posledica je to da su domaća privreda i poljoprivrednici manje konkurentni u osnosu na strane firme kojima je omogućeno bolje poslovno planiranje, heyiranje rizika cena sirovina. Slabosti našeg sistema su i nedovoljno razvijeni mehanizmi trgovanja robom, tako da dosadašnji način trgovine koji primenjuje Produktna brza ne omogućava kontrolu procesa trgovanja i zaštitu učesnika u berzanskoj transakciji.

Direktna posledica nedostatka pravnog okvira koji omogućava berzanskotrgovinsko trgovanje je zapravo barijera stranim investitorima i domaćim fizičkim licima da ulažu na organizovanom robnoberzanskom tržištu. Naime, poslovni model koji sada primenjuje Produktna berza prepoznaje isključivo domaća pravna lica kao učesnike u trgovanju.

Donošenje novog zakona o Robnim rezervama, čiji je predlog upravo pred poslanicima Skupštine Srbije, biće omogućeno uspostavljanje savremene robne berze, razvoj spot i terminske berzanske trgovine, kao i izgradnja tržišno orijentisanog agrosektora i privrede. Uspostavljanjem potrebnog pravnog i institucionalnog okvira za razvoj trgovanja izvedenim finansijskim instrumentima pruža osnovu za uvođenje poljoprivrednih derivata kojima se smanjuju najveći rizici poslovanja u Srbiji.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić objašnjava za „Dnevnik” da razvoj svakog tržišta mora da ima kvalitetnu potporu u zakonskoj regulativi.

Tržišta rastu, razvijaju se i vremenom menjaju, a sve to je neophodno da država isprati sa svoje strane i pomogne stvaranjem kvalitetnijeg ambijenta, ističe Janjić.

Kako dodaje,  ako srpsko robno tržište – a u ovom trenutku se misli na poljoprivredne proizvode – posmatramo sa stanovišta trgovanja korišćenjem berzanskih principa i mehanizama, ono je na samom početku razvoja.

Nažalost, iako imamo robnu berzu u Novom Sadu, čija je tradicija duga 60 godina, zakonska regulativa nije pratila njen razvoj i unapređenje tržišta, zaključuje Janjić.

Naš sagovornik napominje da se na Nacrtu zakona o robnim rezervama radilo dve godine i da je dobro što je najzad stigao pred poslanike Skupštine Srbije jer predstavlja značajnu promenu u radu Berze.

Razvijena robna berza naročito pogoduje poljoprivrednim proizvođačima i agrobiznisu, čiji je profit veoma izložen riziku promene cene poljoprivrednih proizvoda. Novim zakonom individualnim poljoprivrednim proizvođačima biće omogućeno učešće u organizovanoj robnoberzanskoj trgovini, što do sada nije bio slučaj u praksi trgovanja na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

U trgovini poljoprivrednim proizvodima najviše nedostaje sigurnost, odnosno kvalitetan sistem garancija za ispunjenje ugovorenih obaveza. Najjednostavnije rečeno, upravo je to ono što zakon treba da obezbedi. Zakon će omogućiti formiranje robnih rezervi, koje će morati da ispune određene uslove radi garantovanja kvalitetnog izvršenja njihovog dela posla. Takođe, kupac i prodavac će morati da garantuju za ispunjenje svojih obaveza, a da bi se očuvala sigurnost sistema i izvršenja preduzetih obaveza, celokupan proces nadgledaće Komisija za hartije od vrednosti, ukazao je Janjić.

On je napomenuo da najveći pozitivan efekat zakonskog okvira treba da osete svi učesnici na agrarnom tržištu – od proizvođača, preko zadruga i skladištara, do trgovaca i izvoznika.

Zakon će otvoriti i mogućnost da Berza u listing uvrsti dodatne proizvode s drugih tržišta, što je veoma važno. Uz to, on predviđa rad na donošenju podzakonskih akata, softvera i edukacija tržišnih učesnika. Rok za usklađivanje sa zakonom je devet meseci, do kada se planira da se vide prvi pozitivni efekti novih propisa. Projekat edukacije u značajnoj meri će podržati Nemačka razvojna banka, a cilj je da se kroz komunikaciju s tržišnim učesnicima formira sistem koji će upravo njima najviše koristiti, zaključio je Janjić.

LJ. Malešević