Nikolić: Loši efekti sankcija na Rusiju precenjeni, a onih na Evropu - potcenjeni

On u tekstu posvećenom aktuelnostima u ekonomskoj politici izazvanim ratom u Ukrajini i sankcijama Zapada Moskvi objavljenom u najnovijem biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) navodi da je ovaj rat iz temelja poljuljao i političku poziciju Evrope, njenu ekonomsku perspektivu i bezbednost te da se preispituju ovlašćenja i nadležnosti Brisela.



Nikolić ocenjuje da sadašnji model upravljanja Evropskom unijom (EU), kreiran za integraciju tržišta, u ovim okolnostima ne daje pravi odgovor na ekonomske i bezbedonosne izazove.



Ističe da je godinama unazad EU trošila energiju na dostizanje konsenzusa oko strategije rasta koju definiše zelena agenda i digitalna modernizacija, te da se želela podstaći kokurentnost i proizvodnja koja se efikasnije odnosi prema resursima.



U tom smislu, navodi Nikolić, stimulisan je prelaz na resursno efikasnu, nisko-ugljeničnu ekonomiju uz veće korišćenje obnovljivih izvora energije, modernizaciju transporta, unapređenje konkurentnosti i energetsku bezbednost ali da sve to sada pada u vodu.



" Evropa tone u nesigurno i neizvesno okruženje gde značajni bezbednosni pritisci i ekonomski kompromisi signaliziraju potpuni zaokret. Suočena sa neposrednim ekonomskim šokom, pritiskom za finansiranje novih rashoda i potencijalnom rekonfiguracijom globalnog ekonomskog sistema, uz i dalje prisutne negativne efekte pandemije, lideri EU moraju urgentno reagovati", ocenjuje on.



Dodaje da rat u Ukrajini za Evropu znači zaustavljanje ionako slabašnog oporavka i prevođenje trenda rasta u smer recesije, prekid u lancu snabdevanja, gubitak tržišta Rusije i Ukrajine, rast infacije.



Nikolić ističe da je kratkovida strategija Brisela ogolila i energetsku suverenosti, zbog prekomernog oslanjanja na Rusiju i da su ključni kratkoročni rizici toga vrtoglavi rast cena energije, inputa i otežano snabdevanje proizvođača i potrošača.



Prema njegovim rečima, EU je kako bi obezbedila nastavak industrijske proizvodnje i snabdevenost stanovništva prešla na intervencionistički pristup kritičnim inputima, uključujući i jaku racionalizaciju.



"Rezerve su ispražnjene. Nemačka je primorana da pokrene elektrane na ugalj, aktivira ugašene nuklearne kapacitete. Donose se krizni planovi štednje i prioritizacije potrošnje", navodi Ivan Nikolić.



Ukazuje i da će velike troškove Evropi napraviti prihvat ogromnog broja izbeglica iz Ukrajine kao i povećano ulaganje u odbranu.



On smatra da će se ako sankcije Rusiji potraju finansijski sistem koji smo do sada poznavali raspolutiti i stvoriti jaču alternativnu opciju na istoku, pod patronatom Kine, koja se pojavljuje kao ključna prepreka naporima zapada da sankcijama Rusiji nanese odlučujući poraz.



Time se, dodaje, širom otvaraju vrata internacionalizaciji juana o čemu su, kaže, Kinezi samo maštali.



"Ni rublja neće izostati, jer je opet prisutna ista logika u odnosima ekonomija Rusije i Kine. Naime, Kina je zavisna od strateških roba i energenata iz Rusije kao i srednje Azije i Rusije a o vojno-tehnološkoj zavisnosti i da ne govorimo", kaže Nikolić.



Dodaje da je Kina od svojih temelja upućena na Rusku vojnu industriju i kupovine, a sada, po svemu sudeći, na razvoj koji je još daleko od pariteta sa Rusijom i SAD.



Kaže i da sa povoljnijim cenama strateških sirovina i razmenom u juanima ili rubljama kineska privreda dodatno dobija na konkurentnosti u poređenju sa privredom evropskih zemalja.



Nikolić navodi da je za očekivati i promene u trgovinskoj razmeni, posebno strateški važnih proizvoda, od hrane i energenata do retkih metala i dodaje da će kineske kompanije rado prigrliti upražnjeno tržište, što bi u perspektivni dodatno preusmerilo Rusiju ka istoku.



Ističe da je odnos Evrope i Kine prethodnih godina od prijateljskog prerastao u sistemsko rivalstvo, dok je pandemija koronavirusa dodatno ogolila evropsku zavisnost od kineske proizvodnje.



Potrošači se, napominje, relativno brzo prilagode novoj ponudi, dok šteta zbog sankcija i jednokratnog napuštanja nekog tržišta može trajati ili biti nenadoknadiva.



Nikolić ocenjuje da će ekonomski šok od rata dodatno pogoditi evropski životni standard, ali nejednako, jer će veću cenu platiti članice koje su zavisnije od ruskih fosilnih goriva.



Zaključuje da se trošak sankcija ne sme svaliti na domaćinstva sa prihodima ispod proseka, da se moraju uvećati socijalni transferi, uvesti jednokratni energetski dodaci penzionerima i nezaposlenima kao i da su neminovna nova fiskalna zahvatanja da bi širenje budžetskog deficita ostalo u razumnim okvirima.