Николић: Лоши ефекти санкција на Русију прецењени, а оних на Европу - потцењени

Он у тексту посвећеном актуелностима у економској политици изазваним ратом у Украјини и санкцијама Запада Москви објављеном у најновијем билтену Макроекономске анализе и трендови (МАТ) наводи да је овај рат из темеља пољуљао и политичку позицију Европе, њену економску перспективу и безбедност те да се преиспитују овлашћења и надлежности Брисела.



Николић оцењује да садашњи модел управљања Европском унијом (ЕУ), креиран за интеграцију тржишта, у овим околностима не даје прави одговор на економске и безбедоносне изазове.



Истиче да је годинама уназад ЕУ трошила енергију на достизање консензуса око стратегије раста коју дефинише зелена агенда и дигитална модернизација, те да се желела подстаћи кокурентност и производња која се ефикасније односи према ресурсима.



У том смислу, наводи Николић, стимулисан је прелаз на ресурсно ефикасну, ниско-угљеничну економију уз веће коришћење обновљивих извора енергије, модернизацију транспорта, унапређење конкурентности и енергетску безбедност али да све то сада пада у воду.



" Европа тоне у несигурно и неизвесно окружење где значајни безбедносни притисци и економски компромиси сигнализирају потпуни заокрет. Суочена са непосредним економским шоком, притиском за финансирање нових расхода и потенцијалном реконфигурацијом глобалног економског система, уз и даље присутне негативне ефекте пандемије, лидери ЕУ морају ургентно реаговати", оцењује он.



Додаје да рат у Украјини за Европу значи заустављање ионако слабашног опоравка и превођење тренда раста у смер рецесије, прекид у ланцу снабдевања, губитак тржишта Русије и Украјине, раст инфације.



Николић истиче да је кратковида стратегија Брисела оголила и енергетску суверености, због прекомерног ослањања на Русију и да су кључни краткорочни ризици тога вртоглави раст цена енергије, инпута и отежано снабдевање произвођача и потрошача.



Према његовим речима, ЕУ је како би обезбедила наставак индустријске производње и снабдевеност становништва прешла на интервенционистички приступ критичним инпутима, укључујући и јаку рационализацију.



"Резерве су испражњене. Немачка је приморана да покрене електране на угаљ, активира угашене нуклеарне капацитете. Доносе се кризни планови штедње и приоритизације потрошње", наводи Иван Николић.



Указује и да ће велике трошкове Европи направити прихват огромног броја избеглица из Украјине као и повећано улагање у одбрану.



Он сматра да ће се ако санкције Русији потрају финансијски систем који смо до сада познавали располутити и створити јачу алтернативну опцију на истоку, под патронатом Кине, која се појављује као кључна препрека напорима запада да санкцијама Русији нанесе одлучујући пораз.



Тиме се, додаје, широм отварају врата интернационализацији јуана о чему су, каже, Кинези само маштали.



"Ни рубља неће изостати, јер је опет присутна иста логика у односима економија Русије и Кине. Наиме, Кина је зависна од стратешких роба и енергената из Русије као и средње Азије и Русије а о војно-технолошкој зависности и да не говоримо", каже Николић.



Додаје да је Кина од својих темеља упућена на Руску војну индустрију и куповине, а сада, по свему судећи, на развој који је још далеко од паритета са Русијом и САД.



Каже и да са повољнијим ценама стратешких сировина и разменом у јуанима или рубљама кинеска привреда додатно добија на конкурентности у поређењу са привредом европских земаља.



Николић наводи да је за очекивати и промене у трговинској размени, посебно стратешки важних производа, од хране и енергената до ретких метала и додаје да ће кинеске компаније радо пригрлити упражњено тржиште, што би у перспективни додатно преусмерило Русију ка истоку.



Истиче да је однос Европе и Кине prеthodnih година од пријатељског прерастао у системско ривалство, док је пандемија коронавируса додатно оголила европску зависност од кинеске производње.



Потрошачи се, напомиње, релативно брзо прилагоде новој понуди, док штета због санкција и једнократног напуштања неког тржишта може трајати или бити ненадокнадива.



Николић оцењује да ће економски шок од рата додатно погодити европски животни стандард, али неједнако, јер ће већу цену платити чланице које су зависније од руских фосилних горива.



Закључује да се трошак санкција не сме свалити на домаћинства са приходима испод просека, да се морају увећати социјални трансфери, увести једнократни енергетски додаци пензионерима и незапосленима као и да су неминовна нова фискална захватања да би ширење буџетског дефицита остало у разумним оквирима.