Nijedno preduzeće ne dobija subvenciju unapred
NOVI SAD: U proteklih deset godina Komisija za kontrolu državne pomoći nije utvrdila neusklađenost državne pomoći sa odobrenom, pa samim tim nije ni morala da naloži povraćaj sredstava, objašnjava u razgovoru sa “Dnevnik” Vladimir Antonijević, predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći i predsednik radne grupe za izmene i dopune Zakona o kontroli državne pomoći.
Međutim, neophodno je istaći da Komisija u roku od 10 godina od dodele sredstava može izvršiti naknadnu kontrolu i naložiti povraćaj u slučaju da je pomoć dodeljena korišćena suprotno pravilima. Ilustracije radi, Evropska komisija je 2016. godine ustanovila da je kompanija Apple koristila poreske olakšice u Irskoj od 1991. godine, koje nisu u skladu sa pravilima i naložila povraćaj u vrednosti 13 milijardi evra, ističe Antonijević.
Ko kontroliše da li je državna pomoć iskorišćena onako kako je dogovorena ili ne?
Davaoci državne pomoći su dužni da prate da li je državna pomoć iskorišćena za namene za koje je dodeljena. Uslove i kriterijume na osnovu kojih se pomoć dodeljuje prethodno ocenjuje Komisija. Ako se sredstva dodeljuju privrednim subjektima koji nisu unapred poznati, onda Komisija ocenjuje samo tu šemu državne pomoći, što je u skladu sa evropskom praksom. Svaki pojedinačni ugovor zaključen na osnovu te šeme, kontroliše davalac. Na primer, Ministarstvo privrede koje dodeljuje subvencije za direktne investicije je u obavezi, što je i propisano njihovom uredbom (šemom), da utvrdi da li je korisnik državne pomoći ispunio ugovorom predviđenu obavezu u pogledu zapošljavanja određenog broja radnika, obima ulaganja u opremu, materijalna i nematerijalna sredstva u skladu sa biznis planom. Tek nakon što utvrdi da je korisnik ispunio navedene obaveze, Ministarstvo privrede isplaćuje deo subvencija, pošto se obično isplata vrši u više delova. To znači da nijedno preduzeće ne dobija subvenciju unapred, nego tek pošto dokaže da je ispunilo ugovorne obaveze.
Komisija samo nadzire da li davalac postupa u skladu sa njenom ocenom, kao i da li vrši odgovarajuću kontrolu pre i nakon dodele sredstava. Da zaključimo, Komisija nalaže davaocu državne pomoći da izvrši povraćaj dodeljenih sredstava, a ne korisniku.
Ko sve može biti davalac državne pomoći i pod kojim uslovima to mogu biti i javna preduzeća?
Davaoci državne pomoći su nadležni organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Međutim, davalac može biti i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima, i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Ukratko, davaoci su najčešće ministarstva, gradovi i opštine, APV, Fond za razvoj i dr. U određenim slučajevima mogu biti i javna preduzeća, naročito ako selektivno umanjuju ili ne naplaćuju svoje usluge, odnosno ne ponašaju se u skladu sa tržišnim uslovima, na način kako bi se ponašao normalan privatni učesnik na tržištu.
Da li svi davaoci državne pomoći imaju obavezu da Komisiji podnesu prijavu u kojoj obrazlažu razloge za dodelu subvencija ili nekih drugih olakšica?
Naravno. Oni su dužni da prilikom prijave državne pomoći, dostave popunjen obrazac prijave državne pomoći i po potrebi poseban obrazac za određene vrste državne pomoći gde se naročito obrazlažu razlozi za dodelu. Bitno je istaći da postoje različiti obrasci u zavisnosti da li se radi o individualnoj ili šemi državne pomoći. Na osnovu obrazaca, Komisija može utvrditi za koje namene i sa kojim ciljem se dodeljuje državna pomoć.
Najavljujete i izmene Zakona o kontroli državne pomoći. Šta treba menjati?
Ovaj zakon poprilično dugo vodi svoj pravni život, skoro 10 godina. Novi izazovi, a naročito nova pravila unutar EU, ali i Srbiji nam nameću potrebu dopunskog usklađivanja. Vlada je to prepoznala, i u decembru prošle godine je formirala radnu grupu na čijem sam čelu. Usklađivanje će najpre ići u smeru postizanja veće efikasnosti Komisije, dopunske samostalnosti i nezavisnosti u pogledu sredstava za rad i stručne službe, uz jasno definisan postupak odlučivanja, istovremeno uvažavajući sve institute koje nam evropska pravna tekovina nameće. Uostalom, to je i obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja je protkana kao jedno od merila za otvaranje poglavlja 8. Stoga, kako bi pripremili našu privredu za evropsku tržišnu utakmicu, Komisija mora da poseduje odgovarajuća pravila, koja postoje i na evropskom tržišnom prostoru, a koja će biti na odgovarajući način artikulisana u novom pravnom okviru.
Šta predstavlja državna pomoć male vrednosti – de minimis i mora li se i ona prijaviti Komisiji?
Državna pomoć male vrednosti tzv. de minimis predstavlja pomoć za koju se smatra da ne utiče značajno na narušavanje konkurencije na tržištu, pa se stoga ne prijavljuje Komisiji na odlučivanje o dozvoljenosti. Evropska komisija je uradila odgovarajuće ekonomske analize i utvrdila da je efekat takve pomoći ograničen i ne može narušiti konkurenciju, shodno čemu je utvrdila i konkretne iznose. Odluku o dodeli ove državne pomoći donosi sam davalac uz obavezu poštovanja određenih dopunskih uslova koji se prevashodno odnose na poštovanje dozvoljenog limita u vrednosti od 23 miliona dinara, koje je moguće dodeliti jednom korisniku u trogodišnjem periodu. Pored toga davalac je dužan da pre dodele nove pomoći sabere koliko je korisnik već prethodno dobio. Konačno, o tome treba da vodi evidenciju i redovno obaveštava Komisiju.
Ljubinka Malešević
