Nemački instituti znatno srezali prognoze za 2022. i 2023.
BERLIN: Uprkos padu ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2022, četiri ekonomska instituta predviđaju da će bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke ove godine porasti za 1,4 odsto, ali je to gotovo za polovinu manje u odnosu njihovu prolećnu prognozu.
U jesenjim zajedničkim ekonomskim prognozama, institut IFO iz Minfena, Institut za svetsku ekonomiju iz Kila, RWI - Lajbnic institut za ekonomska istraživanja i IWH institut iz Halea, srezali su projekciju rasta Nemačke za iduću godinu sa ranijih 3,1 odsto na minus 0,4 procenta, nakon čega očekuju rast od 1,9 pošto u 2024. godini.
Naniže revidirane procene rasta BDP-a uglavnom odražavaju razmere energetske krize, navodi iFO institut u saopštenju dostavljenom Tanjugu, dodajući da se, na primer, procenjuje da će ukupna ekonomska proizvodnja Nemačke u 2022. i 2023. godini biti za 160 milijardi evra manja nego što se očekivalo proletos.
Instituti očekuju takođe da će inflacija nastaviti rast u narednim mesecima i procenjuju da će se prosečna godišnja stopa u 2023. godini popeti na 8,8 odsto, što je nešto više od ovogodišnje cifre od 8,4 odsto.
Inflacija će se, kako se navodi, tek 2024. godine postepeno vratiti u granice od oko 2,0 pošto.
Glavni razlog pogoršanje ekonomskih izgleda je smanjen izvoz gasa iz Rusije, koji je eliminisao znatan deo snabdevanja Nemačke ovim energentom i povećao rizik da preostale količine u ponudi i skladištima neće biti dovoljne da zadovolje potražnju tokom predstojeće zime, napominje IFO u saopštenju .
U navedenim okolnostim, cene gasa su tokom leta naglo skočile, pa su preduzeća već počela primetno da smanjuju potrošnju gasa. Iako instituti ne očekuju nestšice ovog goriva ukoliko vremenske prilike tokom zime budu normalne, predočavaju da je situacija sa snabdevanjem gasom izuzetno teška.
Mada procenjuju da će se situacija donekle ublažiti u srednjem roku, mišljenja su da će cene gasa verovatno ostati znatno iznad nivoa pre krize, što će, kažu, značiti trajni gubitak prosperiteta za Nemačku.
Tržište rada, s druge strane, po oceni instituta ima stabilizujući efekat.
Potražnja za novom radnom snagom će verovatno pasti s obzirom na ekonomski pad. Međutim, zbog nedostatka kvalifikovanih radnika u mnogim oblastima, kompanije će nastojati da zadrže postojeće osoblje, tako da će zaposlenost verovatno samo privremeno pasti, navodi se u izveštaju.
„Ruski napad na Ukrajinu i kriza na energetskim tržištima, kao rezultat toga, dovešće do primetnog pada nemačke privrede“, kaže Torsten Šmit, šef za ekonomska istraživanja na RWI – Lajbnic institutu za ekonomska istraživanja i portparol grupe Zajedničke ekonomske prognoze.
Prema njegovim rečima, visoke cene energije i hrane, koje će vjerovatno rasti u narednoj godini, izazvaće značajan pad kupovne moći, zbog čega će i domaćinstva i preduzeća sa niskim prihodima zavisiti od dalje podrške kreatora politike.
„U slučaju preduzeća, međutim, mora se voditi računa da se izbegnu trajne subvencije. Barem tržište rada pokazuje znake stabilnosti; a zbog nedostatka kadrova u mnogim sektorima, ne očekuje se povećanje nezaposlenosti uprkos ekonomskoj krizi", rekao je Šmit, prema saopštenju IFO instituta dostavljenog Tanjugu.