Nemačka analiza: Srbija profitira od Turskog toka

Bez obzira na to kuda će dalje iz Turske biti usmeren ruski gas, jedno je sigurno: da će prolaziti kroz Srbiju, a odatle dalje, ka tržištima Mađarske, Slovačke, Austrije, Italije, ocenjuje radio „Dojče vele”.

U tekstu se podseća na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi izgradnja produžetka gasovoda „Turski tok” kroz Srbiju mogla početi veoma skoro, i da, iako taj drugi deo gasne rute još nije definisan, Srbija sigurno iz tih dogovora izlazi kao veliki pobednik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u Beogradu najavio da će u gasnu infrastrukturu Srbije – strateškog partnera Moskve na Balkanu – biti uloženo oko 1,23 milijardu evra.

Zvanična Moskva i Beograd zajednički će finansirati izgradnju novog gasovoda u dužini od 403 kilometra – od granice s Bugarskom, do granice s Mađarskom, navodi DW.

Za projektovanje, izgradnju i rad gasovoda u Srbiji, „Gasprom” je izdvojio 788 miliona evra, a uz to, biće proširen i kapacitet skladišta gasa „Banatski Dvor” koje koristi „Gasprom”, i to s 450 miliona kubnih metara na 750 miliona.

I dok su investicije u Srbiji izvesne, u Bugarskoj se nastavak „Turskog toka” za sada svodi samo na to da tamošnji zvaničnici veruju u obećanja ruskih vlasti. Uprkos tome, Sofija je odlučila da se pripremi za transport ruskog gasa iz „Turskog toka” – iako nije jasno ko će taj gas da kupuje.

Državna bugarska kompanija za transport gasa „Bulgartransgas” prošlog leta je raspisala tender za izgradnju cevovoda od Turske u dužini od 11 kilometara i po ceni od 25 miliona evra. Ugovor bi, međutim, mogao stupiti na snagu tek kada bude sigurno da „Turski tok” zaista stiže do Bugarske.

Takođe, ocenjuje DW, postavlja se pitanje da li će Brisel dozvoliti izgradnju tog novog ruskog gasovoda – s obzirom na tenzije sa SAD kada je reč o „Severnom toku 2”, kao i gubitke od dve milijarde dolara godišnje, koliko se procenjuje da bi Ukrajina pretrpela nakon početka rada Transbalkanskog gasovoda od 1. januara 2020.

Uoči posete Beogradu, Putin je, u intervjuu za „Politiku”, izjavio da „EU mora da garantuje svojim članicama da neće sprečiti dotur ruskog gasa Evropi kroz ’Turski tok’”.

Evropska komisija je na to odgovorila na standardan i predvidljiv način: pravila EU – pod tim se podrazumeva Treći energetski paket – primenjivaće se i na „Turski tok”.

Bugarske vlasti se tunisu zaustavile, napominje DW, jer je odlučeno i da se gradi trasa kojom bi se gas iz „Turskog toka” distribuirao do Srbije, ali i do eventualnog regionalnog distributivnog centra, tzv. Balkanskog čvorišta.

Inače, svaka od cevi „Turskog toka” trebalo bi da ima kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Gasovod „Turski tok” je najveća stavka u „Gaspromovom” investicionom programu za 2019. godinu, a predviđeno je da u njega bude uloženo oko 1,375 milijardu evra. Od toga, na postavljanje druge podvodne cevi otpada 349 miliona, a na kopneni deo trase, do granice s Evropskom unijom, još oko 237,5 miliona evra.

D. Ml.