Nema oporavka hrvatske privrede pre kraja 2022, i to je upitno
ZAGREB: Potpredsednik hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić izjavio je danas da pun ekonomski oporavak zemlje ne treba očekivati pre kraja sledeće godine, a turizma i godinu kasnije, ali da to zavisi i od pandemije.
Projekcije BDP-a za ovu godinu zavise od toga šta će se događati s kovidom, ali i sa turističkom sezonom, rekao je Marić u emisiji Hrvatskog radija "A sada Vlada", dodajući da postoje očekivanja da bi turistička sezona trebalo da bude bolja od prošlogodišnje, što će zavisiti od razvoja pandemije.
"Ove godine se ne može očekivati pun oporavak ekonomije, najraniji pun oporavak BDP-a na nivo pre kovida može se očekivati krajem 2022. godine, a nekih aktivnosti, uključujući i turizam, ne pre 2023. godine", naveo je on, prenosi agencija Hina.
Istakao je da je prihodna strana budžeta u prva tri meseca, a i prve dve nedelje aprila, na tragu takvih očekivanja, dok je poseban izazov rashodna strana.
Marić je najavio i da će se preraspodelama u budžetu osigurati sredstva za kovid dodatak penzionerima, a nakon toga će se raditi na predlogu rebalansa.
Procene Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje i resornog ministarstva su da će kovid dodatak za penzionere koštati budžet 600 miliona kuna (79,2 miliona evra).
Ministar finansija je, komentarišući dug prema veledrogerijama, naglasio da i bez kovida država ima dugogodišnji problem sa zdravstvom. Najvidljiviji je problem veledrogerija, odnosno snabdevanja i nabavke lekova i materijala, ali to, kaže, nije jedini problem sa zdravstvom.
Tvrdi da problem nije stari dug prema veledrogerijama jer onda bi, kaže, rešenje bilo jednostavno - predložio bi vladi da se izda obveznica ili bilo koji drugi dužnički instrument i da se isplati kompletan dug.
Po njemu, problem je kako da se osigura dugoročna finansijska održivost i stabilnost sistema.
Povodom Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, o kojem će se danas raspravljati u Saboru, a koji je opozicija, kao navodi Hina, dočekala "na nož" plašeći se da neće dovoljno novca otići u privredu, posebno ne u privatni sektor, Marić je rekao da je najveći udeo predviđen za privredu - 54 posto.
Ključni naglasak plana oporavka je, tvrdi, sprovođenje reformi, stvari koje će imati transformacioni efekat kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, a koje će biti podržane javnim, odnosno privatnim investicijama, prenosi hrvatska agencija.