Nejednakost u Srbiji pet procentnih poena veća nego u EU

Na simpozijumu "Nejednakost u Srbiji" u SANU, Altiparmakov je naveo da je Srbija godinama u negativnom društvu zemalja sa najvećom nejednakosti u čitavoj Evropi.



Altiparmakov je rekao da Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem i naveo da bi se, kada bismo primenili slovački poreski sistema, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji smanjila za 1,3 procentna poena.



Rekao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i socijalna politika.



Ekonomista Gordana Matković kaže da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU i da je, prema evropskoj anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018, samo u Litvaniji i Bugarskoj veća nego kod nas.



Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakva prihod.



Matković je rekla da u suštini 40 odsto među najsiromašnijima u Srbiji nemaju dohodak ili je on negativan, ali i navela da je značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći za siromašnije.



Pozivajući se na podatke iz 2017. godine analize SILK, Matković kaže da pojedinac u Srbiji koji je među 10 odsto najsiromašnijih mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara.



Ona je, međutim, navela, da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje koriste evropsku anketu SILK.



Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da se nejednakost značajno smanjuje što je veći nivo javnih rashoda, odnosno ulaganja u obrazovanje i zdravstvo.



On je rekao da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti problematična, naročito u manje razvijenim zemljama.



Skup u SANU su otvorili predsenik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i predsednik SANU Vladimir Kostić.