Neće se uskoro ni u Srbiji sve vrteti oko banaka

Bivši evropski komesar za proširenje je guverner Centralne banke Finske, a viđen je i kao novi prvi čovek Centranle evropske banke. On smatra da investcioni fondovi i druge finansijske organizacije polako ali sugurno kradu klijente bankama i da će ih ubudće ostavljati sve više bez posla. U Srbiji još nije tako. Naši propisi predviđaju da se samo banke mogu baviti kreditiranjem. Međutim, novih trendova ima.

– Naše finansijsko tržište je bankocentrično i tako će još izvesno vreme ostati, mada bi konkurencija drugih organizacija i te kako dobrodošla – smatra međunarodni finansijski konsultant Milan Kovačević.

U svetu, posebno u onom razvijenijem delu, banke ugrožavaju ne samo investicioni fondovi koji se sve češće pojavljuju kao kreditori jer primaju slobodna sredstva, a plasiraju ih pod povoljnijim uslovima nego banke, isto to rade i osiguravajuće kompanije koje, osim što građanima nude štedna osiguranja koja, sem prinosa na plaćanje premije, imaju i druge pogodnosti, recimo, naknadu u slučaju nezgode. Osiguravajuće kompanije danas raspolažu znatnim svotama novca pa mogu da ga plasiraju i kompanijama.

Sledeći konkurent za oduzimanje posla bankarima su organizacije koje se bave plasmanom potrošačkih kredita. To su razne potrošačke zadruge, štedionice i slične organizacije. Njima se kupci kućnih aparata, zbog povoljnijih uslova i jednostavnije i brže procedure, sve više obraćaju.

Kovačević kaže da će se taj trend u EU nastaviti te da će banke, ako žele da zadrže klijente, morati i te kako da preispitaju svoju poslovnu politiku. U Srbiji je konkurencija mala. Građani retko ulažu u investicione fondove i osiguranje. Nema potrošačkih organizacija koje bi pomagale kreditiranje kod kupovine nameštaja ili kućnih aparata. Kod banaka potrošački krediti se veoma retko uzimaju jer su uslovi isti ili čak nepovoljniji nego kod gotovinskih pozajmica a administriranje veće. Zato se klijenti za potrepštine za koje se obično uzimaju potrošački krediti listom odlučuju za keš pozajmice. Jedina alternativa tim kreditima su čekovi na poček, gde trgovci pomažu u kreditiranju kupaca.

Pre nekoliko godina kod nas je jedna osiguravajuća kuća radila malu anketu o tome zašto se građani teško odlučuju da kupe polisu životnog osiguranja kombinovnu sa štednjom. A odgovori su bili i više nego zanimljivi. Dosta njih smatra da bi ih onda terao maler te da bi s ovog sveta otišli ranije nego bez polise. Polisu ne kupujemo iz istih razloga što skrećemo i kada nam crna mačka pređe put ili što se nelagodno osećamo kada 13. u mesecu padne u petak. Tu ne pomažu ni veći prihodi ni dobri poslovni izveštaji.

– Kao što je u sektoru stanovništva konkurencija mala, tako je to kod nas i u domenu privrede. Tu se pojavljuju fondovi koji pozajmljuju novac privredi, ali ne baš pod povoljnijim uslovima nego same banke – objašnjava Kovačević.

Konkurencija bankama je slaba, ali ipak kuca na vrata. Istina, kod nas su po zakonu jedino banke te koje odobravaju kredite. Međutim, neki drugi su počeli da ulaze u bankarstvo. Grupa „Alta pej” sa sedištem u Zemunu, koja se uglavnom bavi menjačkim poslovima i platnim prometom, kupila je udeo u Jubmes banci. Cena koju su platili za naše uslove nije mala – 5,23 miliona evra. Kada su se grčke a i kiparske banke povlačile s našeg tržišta, Marfin banka je dobila novog vlasnika i postala Eksim banka. Iza nje stoji kapital investicionih fondova. Očigledno, kod nas taj posao ide, ali na malo drugačiji način. Konkurencija banke preuzima iznutra.

D. Vujošević