NBS: Referentna kamata ostaje 1,0%, rast BDP možda iznad 6,0%

Izvršni odbor je, pri donošenju te odluke, procenio da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera, uključujući i treći paket ekonomskih mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 procenta BDP-a, mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, što doprinosi rastu raspoloživog dohotka, saopšteno je iz NBS.



Na sedici je istaknuto da je Srbija jedna od retkih ekonomija koja je već u prvom tromesečju ove godine prevazišla pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti.



Naglašeno je takođe da su tokom pandemije, kao rezultat koordinisanih mera monetarne i fiskalne politike, očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta, kao i poslovno i potrošačko poverenje.



U skladu s tim, kao i zahvaljujući uspešnom sprovođenju procesa vakcinacije stanovništva, Izvršni odbor očekuje da će privrednom rastu ove godine najviše doprineti rast investicija u fiksne fondove i rast potrošnje, navodi se u saopštenju.



Iz NBS napominju da je izvesno da se oporavlja i eksterna tražnja, uz dalji rast izvoza Srbije, koji će nastaviti da bude geografski i proizvodno rasprostranjen, podržan daljim snažnim prilivom stranih direktnih investicija.



Sve to će, uz planirano povećanje kapitalnih izdataka države usmerenih ka realizaciji infrastrukturnih projekata, obezbediti da rast BDP-a na nivou godine dostigne 6,0 posto, uz mogućnost da stopa rasta bude i veća, navodi se u saopštenju.



Podseća se da je, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, u maju zabeležen rast međugodišnje inflacije na 3,6 odsto, što je bio slučaj i u većini drugih zemalja pre svega zbog niske baze iz prethodne godine.



Niska baza se u najvećoj meri odnosi na cene naftnih derivata koje su u prvim mesecima nakon izbijanja pandemije zabeležile snažan pad.



U narednim mesecima, Izvršni odbor očekuje kretanje inflacije oko centralne vrednosti cilja od 3,0 pročenta, i njeno usporavanje od drugog tromesečja 2022, po prestanku delovanja privremenih faktora kod cena naftnih derivata i hrane.



Iz centralne banke predočavaju da na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka ukazuje stabilno kretanje bazne inflacije, koja je u maju iznosila 2,0 posto međugodišnje. Dodaju, takođe, da su važni faktori niske i stabilne inflacije relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, što potvrđuje kredibilitet monetarne politike.



Izvršni odbor je takođe konstatovao da kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, ali da su, iako je privredni oporavak neujednačen po zemljama, uz rizik njegovog usporavanja zbog širenja novih sojeva virusa, srednjoročni izgledi za rast globalne ekonomije povoljni zahvaljujući procesu vakcinacije stanovništva.



Kao eventualne rizike za rast globalne ekonomije vidi zastoje u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada, jer povećavaju troškove proizvodnje i vode globalnoj zabrinutosti da bi inflatorni pritisci mogli da rastu.



NBS dodaje da je neizvesnost i dalje prisutna na svetskom robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetske cene nafte, koja je u prvoj polovini ove godine povećana za više od 45 odsto, na šta je uticao snažan rast tražnje koji je premašio ponudu, ograničenu odlukama zemalja OPEK o ograničenju proizvodnje. Uzlazni trend beleže i svetske cene drugih primarnih proizvoda, kao i svetske cene hrane.



U uslovima izrazite neizvesnosti na globalnom nivou izazvane pandemijom, NBS ističe da je osmu godinu za redom očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost i bila ravnopravni partner Vladi Srbije u pružanju podrške privredi i građanima.



Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručuje se Izvršni odbor.



Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 12. avgusta.