Nastavak privatizacije: Gazdu čeka Petrohemija, Sever-trans...

Među 14 preduzeća za koja se uskoro oglašava privatizacija su "Lasta", "Petrohemija", "Sever-trans", Rudnik "Kovin", PIM "Ivan Milutinović" i Jugoslovensko rečno brodarstvo.

Na spisku nepriodatih firmi u portfelju je ukupno 76 preduzeća.

Kako koja dokumentacija bude završavana, tim tempom i redosledom će preduzeća biti nuđena kroz javni poziv, a među njima su “Lasta”, PIM “Ivan Milutinović”, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik “Kovin”, Izdavačko preduzeće “Rad”, “Jadran” iz Gajdobre, zatim četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, izjavio je državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović .

Kada je reč o interesovanju za preduzeća koja su na prodaju, ističe da se ne može reći da ima interesovanja za sve njih; ali i da će se pravo interesovanje pokazati kada bude objavljen poziv.

Prvi poziv će biti na 100 odsto procenjene vrednosti, drugi na 50 odsto, treći na 30 odsto i verujemo da će se u ovom spektru ponuda i pojaviti kupac, navodi Stevanović i dodaje da je realno da se u ovoj i narednim godinama steknu uslovi da se oglasi prodaja za oko 30 od 76 preduzeća.

Za ostalih oko 40 preduzeća uslovi za oglašavanje ne postoje jer se za neka od njih vode sudski sporovi i postoje problemi sa imovinom, a na prodaju se ne može ponuditi ni 10 preduzeća koja se nalaze na Kosovu i Metohiji.

Desetak preduzeća je u UPPR-u, odnosno unapred pripremljenom planu reorganizacije, a među njima su “Simpo”, “Jumko Trajal”, “Politika”. Oglašavanje za prodaju za njih sada nije moguće, ali shodno UPPR-ovima u preduzećima gde su oni pravosnažni, mi u njima možemo da prodajemo imovinu koja nije u kor biznisu, objašnjava Stevanović.

Na pitanje kada se u Srbiji može očekivati završetak procesa privatizacije, on kaže da je reč o živom prosecu čiji kraj ne treba brzo očekivati, jer je država usvojila strategiju državnog vlasništva, na osnovu koje će se određivati prema svakom od preduzeća u njenom vlasništvu.

Njih je trenutno oko 250, a prema Stevanovićevim rečima, ona preduzeća za koja država ima interes da ostanu u njenom većinskom vlasništvu će i ostati, a ostala će biti nuđena na prodaju.

Postupak prodaje će u nekim slučajevima trajati, ali ovde je važno, s jedne strane, opredeljenje vlade da izađe iz upravljanja preduzećima, a sa druge strane da su to preduzeća koja više nisu na teretu državi. Naprotiv. Nisu zaštićena, a funkcionišu na tržišnim principima, a ona koja to ne mogu, idu u stečaj, objašnjava sagovornik  Tanjuga, uz ocenu da više nema zaštićenih koji mogu da generišu gubitke, a da onaj kome su dužni ne može protiv njih da pokrene postupak i naplati potraživanje.

Korona je potpuno zaustavila privatizaciju, u međuvremenu je prodato samo nekoliko firmi u stečaju.

Na početku primene novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine u privatizacionom portfelju bilo više od 550 preduzeća.

Kada je o poslednjih većim prodajama reč, nadzor je pokazao da su "Galenika", Luka “Novi Sad” i PKB uspešno privatizovani.

Kada je pre dve godine prodata Luka “Novi Sad”, ugovorna obaveza kupca bila je ulaganje 15 miliona evra, a oni su najavili 35. U međuvremenu na dunavskoj obali novi putnički terminal, lučki kran, potiskivač broda.

Prošla godina prošla je za DP “Vorld” kao rekordna godina što se tiče pretovara, mi smo pretovarili 1,6 miliona tona, što je više nego ikada od kada Luka ’Novi Sad’ postoji, napominje izvršna direktorka DP "Vorld" Novi SAD Maja Antolović.

E. D. N.