Na raznim poslovima 12.900 radnika na crno

Po podacima Inspektorata za rad, na taj način najviše su bili angažovani radnici u građevinarstvu i na sezonskim poslovima.

Direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović kazao je da su u protekloj godini inspektori obavili više od 77.000 inspekcijskih nazdora i da je, između ostalog, utvrđeno da je u odnosu na prethodne godine na crno bilo angažovano manje radnika.

– Broj radnika na crno je lane bio oko 36 odsto manji nego prethodnih godina i primetno je da sve više poslodavaca radi u skladu sa zakonom –naveo je Đurović za Tanjug.

Po njegovim rečima, 2017. godina bila je rekordna po broju radnika koji su radili na crno. Tada ih je kontrolom inspektora otkriveno više od 22.000, a nakon nadzora inspektora, poslodavci su s 21.300 radnika zasnovali stalni radni odnos.

– Inspektorat rada je u protekloj godini obavio 11 odsto više nadzora, a osim što je sve manje onih koji rade na crno, manje je i  fantomskih firmi. U protekloj godini bilo je manje i ostalih prestupa, kao i zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a Prekršajni sud izrekao je 20 odsto više novčanih kazni, i to su veoma značajni pomaci – podvukao je Đurović.

Za one koji rade na crno kazne se kreću od 800.000 dinara pa do dva miliona. Uz to, postoji i mogućnost da se, kada se utvrdi takav prekršaj, on sporazumno prizna.

Đurović navodi i da je analiza Inspektorata pokazala da je prošle godine usled povreda na radu život izgubilo 49 radnika, od kojih najviše, odnosno 39 odsto, u građevinarstvu, a potom u industriji, poljoprivredi... Lane je, po njegovim rečima, smanjen broj radnika koji su poginuli na radnom mestu u odnosu 2018. godinu, kada je smrtno stradalo 53 radnika, što je najviše od 2004. godine.

Stevan Đurović ukazao je na to da je potreban veći broj inspektora, i kao primer naveo da je prošle godine obavljen rekordan broj nadzora, a da je jedan inspektor kontrolisao 1.716 subjekata. Po njegovim rečima, Inspektorat rada će u naredne dve i po godine imati mogućnost da angažuje još 40 inspektora, a ove godine trebalo bi da ih bude 17 više.

Direktor Inspektorata za rad je istakao i da veliki broj slučajeva i prekršaja iz oblasti rada zastareva, što nije dobro.Stevan Đurović ukazao je na to da je potreban veći broj inspektora, i kao primer naveo da je prošle godine obavljen rekordan broj nadzora, a da je jedan inspektor kontrolisao 1.716 subjekata. Po njegovim rečima, Inspektorat rada će u naredne dve i po godine imati mogućnost da angažuje još 40 inspektora, a ove godine trebalo bi da ih bude 17 više.

Direktor Inspektorata za rad je istakao i da veliki broj slučajeva i prekršaja iz oblasti rada zastareva, što nije dobro.

– Očekujem da novi zakon o bezbednosti na radu da rezultate, odnosno da će, zahvaljujući novinama, u njemu biti smanjen broj povreda na radu, naročito onih sa smrtnim ishodom – istakao je Đurović.

Govoreći o kaznama, on je podvukao da od 2003. godine do danas nijedan poslodavac nije bio kažnjen zatvorskom kaznom zbog toga što je na radnom mestu radnik izgubio život. Po njegovim rečima, odnos onih koji su najodgovorniji za takve propuste sigurno bi se promenio kad bi bila izrečena zatvorska kazna, a pripisano je da ona može biti od dve do 12 godina.

Z. Delić