Na gradilištima po Srbiji radi oko 25.000 stranaca
Paralelno sa odlaskom naših državljana na rad u inostranstvo radi veće zarade, na njihova mesta dolaze nam stranci kojima naše plate nisu male.
Kada se povede reč o tom zapošljavanju, na prvom mestu se spominje građevinarstvo kao grana privrede gde se smatra da ima najviše zaposlenih stranih državljana.
To je zato što je veliki broj dobrih majstora sa iskustvom zbog veće zarade otišao u zemlje EU, pa su domaće građevinske kompanije prinuđene da zanatlije traže u zemljama čijim radnicima srpska plata predstavlja dobar izvor zarade.
Ali ima i drugi razlog zašto nam dolaze strani radnici. U našoj zemlji je u toku izgradnja velikih infrastrukturnih projekata gde su stranci izvođači radova , koji za sobom dovode svoj radni kadar.
Predsednik Inženjerske komore Srbije Goran Rodić kazao je za “Dnevnik” da se procenjuje da u ovdašnjem građevinarstvu radi 13.500 prijavljenih stranih radnika i još toliko neprijavljenih. Ti neprijavljeni, naveo je,rade za platu od 250 do 300 evra obično najteže poslove na gradilištima. – To su takozvani „kubikaši” iz Indije, Kine, Rusije, Turske... koji rade ovde za za naše uslove malu platu, imaju neuslovan smeštaj i slabu hranu – naveo je Rodić.
Ko njih dovodi ne zna da kaže ni Rodić, ali ni u Republičkom odboru Samostalnog sindikata za građevinarstvo. Predsednik odbora Saša Torlaković ističe da ih ima više desetina hiljada neobučenih, koji zbog nestručnosti gube posao za nekoliko dana. Jedino što se među Turcima, navodi, mogu naći malo bolje obučeni tesari i među državljanima Albanije armirači.
- Kod nas cveta crno tržište radne snage iz inostranstva, koji dolaze preko posrednika, međusobno povezanih ovde i u inostranstvu, jer kod nas nema nijedne Agencije za zapošljavanje koja se bavi zapošljavanjem stranih radnika ovde – naveo je Torlaković.
Ipak može se doći do podatka o broju zaposlenih stranih lica, bar za one koji borave legalno u našo j zemlji jer dozvole za rad tim radnicima izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje. Prema njihovoj evidenciji, naveli su za “Dnevnik”, do početka oktobra ove godine izdato je 16.626 dozvola za rad stranim državljanima u Republici Srbiji, a u 2020. godini 12.931 dozvola za rad strancima, pa ta dva podatka ukazuju na to da broj stranih radnika kod nas raste.
- Najveći broj dozvola za rad dobili su državljani Kine (6.511 dozvola), potom Turske (3.285) i Ruske Federacije (997). Slede Indija (692), Ukrajina (435) i Severna Makedonija (361) – naveli su u NSZ.
Međutim, u toj službi ne poseduju precizne podatke u vezi sa kvalifikacionom strukturom i zanimanjem zaposlenih stranaca, ali procenjuju da najveći broj radnika obavlja poslove građevinske struke na infrastrukturnim projektima u Republici Srbiji. - Reč je o poslovima koji su specifični i zahtevaju prethodno radno iskustvo, tako da kompanije koje obavljaju ove poslove angažuju svoje zaposlene iz matičnih kompanija – naveli su u NSZ.
U Filijali Novi Sad Nacionalne službe za zapošljavanje koja pokriva Južnobački okrug , dakle 11 opština i Grad Novi Sad, rekli su da je tokom godine izdato 809 radnih dozvola stranim licima i da među njima dominiraju oni sa visokom školskom spremom – 385, pa tek onda oni bez kvalifikacija i niskokvalifikovani - 223, potom slede oni za završenim srednjim obrazovanjem 197 i četvoro sa petim stepenom. I na području Južnobačkog okruga ima najviše stranih radnika iz Kine, pa onda iz Ruske Federacije i iz Indije. Među njima najbrojniji su oni koji su zaposleni u energetskom sektoru, pa tek onda u građevinarstvu, ugostitestvu i trgovini
Kada je reč o zanimanjima, novosadska Filijala za zapošljavanje navela je da među stranim radnicima ima zavarivača i elektroinstalatera, ali i inženjera rudarstva, građevinarstva,mašinstva, računarstva i elektrotehnike, menadžera, ekonomista i pravnika. Prošle godine izdate su 1.243 radne dozvole strancima, navela je Filijala i ukazali da je to manje u odnosu na 2019, kada su dozvolu za rad dobila 1.452 stranca.
Zapošljavanje stranih lica kod nas uređeno je Zakonom o zapošljavanju stranaca, a Pravilnikom o dozvolama za rad uređen je način izdavanja, odnosno produžavanje dozvole za rad.
Radna dozvola se izdaje za perod za koji je dobijena i dozvola privremenog boravka. Ako stranac dobije stalno nastanjenje i ličnu kartu za strance, radna dozvola može da bude izdata na pet godina, to jest dokle važi lična karta.
Z. Delić