MODIFIKOVANA ŠVAJCARSKA FORMULA Nova računica za veće penzije

Mali je korisnicima Gerontološkog centra na Bežanijskoj kosi u Beogradu rekao da su on i ministar za rad Zoran Đorđević o

modelu za izračunavanje penzija razgovarali s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Precizirao je da je „švajcarska formula” uvedena da bi penzije bile sve veće, i naveo da su dobili nalog od Vučića da penzije ne rastu samo po „švajcarskoj formuli” nego da ta formula bude modifikovana da bi penzije bile što veće.

– Kako nam raste standard, kako raste naša ekonomija, tako i penzije idu gore – rekao je Mali. – Sinoć sam se čuo s predsednikom Vučićem, dao mi je nalog i obavezu, i meni i Zoranu Đorđeviću, da nađemo način da penzije ne rastu samo po švajcarskoj formuli nego da rastu i bolje i više od toga, da modifikujemo tu formulu i da penzije budu još veće.

Naglasio je da je cilj da 2025. godine prosečna penzija u Srbiji bude 440 evra što je, kaže, gotovo duplo više nego danas, kada je prosečna penzija oko 230 evra.

– Gotovo duplo veća za samo pet godina. Možemo zajedno to da ostvarimo samo ako nastavimo da se borimo za Srbiju, kao što smo se borili do sada – poručio je Mali, koji je s ministrom Đorđevićem posetio Gerontološki centar.

Podsetio je na to da je Srbija 2013. godine bila pred bankrotom, suočena s velikim izazovima, a danas je zemlja koja je potpuno stabilna.

Danas su, kaže Mali, javne finansije potpuno stabilne, stopa rasta ekonomije je iznad četiri odsto već drugu godinu zaredom, a suficit u buyetu beleži se četvrtu godinu zaredom.

Fiskalni savet prošle godine napravio je analizu u kojoj je ukazao na mogućnost da će, ako tokom dužeg perioda budemo imali veoma visok privredni rast i visok rast zarada, učešće penzija u BDP-u krenuti da pada i ispod ciljanih deset procenata, što je ujedno i evropski prosek.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je ranije da je „švajcarski model” dobar i da su u tom savetu takođe mišljenja da bi mogao da se „osnaži”.

– Sugerisali smo zato da se, osim „švajcarske formule” ubaci još jedan dodatni mehanizam međugeneracijske solidarnosti, a to podrazumeva da, ako se dese visoke stope privrednog rasta i učešće penzija smanji na 9,5 procenata BDP-a, dođe do automatskog vanrednog usklađivanja za pet odsto da bi se učešće penzija u BDP-u vratilo na deset procenata, što je evropska praksa i ekonomski je održivo za Srbiju – istakao je Altiparmakov.

Naglasio je da je najveći teret reformi, koje su počele još 2014. godine, podneli najstariji sugrađani, kojima je zahvalio u ime predsednika Vučića i Vlade Srbije.

– Bez vas, bez tog tereta koji ste podneli, mi ne bismo danas bili ovde. Razlika je u tome što 2013. i 2014. nije bilo odakle da se isplate penzije jer je država bila pred bankrotom, a danas imamo situaciju da su penzije stabilne, da rastu iz godine u godinu – poručio je Mali.

Inače, danas počinje isplata drugog dela penzija uvećanih 5,4 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Po podacima Fonda PIO, u Srbiji ima oko 1,7 milion penzionera, a prosečna penzija iznosi oko 26.000 dinara.

D. Mlađenović