Mladi i obrazovani se vraćaju, ali ih je malo

Već sam dao ideju saradnicima, očekujem u narednih mesec ili dva, ali svakako pre letnje pauze, da idemo s posebnim podsticajnim merama za povratak ljudi iz inostranstva, da damo posebne podsticajne mere za povratak i da jednu po jednu porodicu vratimo, istakao je Vučić, dodajući da će videti kako da se to uradi, a da se na naruši pravna sigurnost.

Kako je dodao, „nećemo nikada moći sve da vratimo, ali koga god da vratimo, napravićemo veliki uspeh“.

Po rezultatima istraživanja Instituta za razvoj i inovacije, odlazak mladih u inostranstvo Srbiju godišnje košta i do dve milijarde evra, a po proceni OECD-a i UN, godišnje iz naše države ode i do 49.000 ljudi.

Jednu od mogućnosti da se uđe u rešavanje problema migracije na godišnjem sastanku i ekonomskom forumu Evropske banke za obnovu i razvoj u Sarajevu izneo je ministar finansija u Vladi Srbiji Siniša Mali, najavljujući da će brzo biti osnovana agencija za takozvane cirkularne migracije.

Vrlo brzo ćemo osnovati agenciju za takozvane cirkularne migracije jer hoćemo da damo mogućnost našim ljudima koji odlaze iz Srbije da se obrazuju i usavršavaju, da imaju mogućnost, kada se vrate, da znaju gde bi radili i nastavili karijeru, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima, Srbija će pokušati da tako vrati i one koji su otišli pre pet i deset godina jer je „odliv mozgova najvažniji problem celog regiona i moramo da se borimo protiv toga“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji Vladimir Grečić, koji se decenijama bavi upravo problemom „odliva mozgova” i mogućnošću povratka naših državljana iz dijaspore, kaže za „Dnevnik” da povratak srpskih državljana koji su bolji život potražili u inostranstvu nije nemoguć, ali da će za to trebati vremena.

Ne znam šta će tačno biti zadatak agencije za cirkularnu migraciju, ali institucije države moraju ojačati da bi se oni koji su otišli vratili u Srbiju, objašnjava profesor Grečić.

Kako dodaje, migracije nisu samo baš prost ciklus i oni koji se bave javnom politikom moraju u okviru njih razmatrati i odlazak i povratak, integraciju povratnika.

Postojalo je Ministastvo za dijasporu, koje je, barem na papiru, imalo program povratka naših stručnjaka iz inostranstva, ali je ukinuto, navodi naš sagovornik.

On ističe da bi se određeni broj državljana Srbije koji su prethodnih godina otišli u inostranstvo vratio u maticu iz raznih razlika, a dokaz za to je da povrataka ima i sada, iako znatno manje od odlazaka.

Da bi od emigracione države postala imigraciona, Srbija mora pre svega ubrzano raditi na – a to mora biti ciljna grupa – povratku visokoobrazovanih kadrova koji su prethodnih godina otišli u inostranstvo.

Moramo vraćati karijerno ostvarene ljude jer nema napretka i povećanja produktivnosti i konkurentnosti bez inovacija, a upravo ti visokoobrazovni ljudi koji su otišli nosioci su inovacija. Njima treba dati vremena da se ostvare i dokažu i inostranstvu, ali se oni moraju vraćati da bi naša država mogla pratiti produktivnost i konkurentnost. Dakako, matici su svi ljudi koji su otišli dobrodošli, ali ovi mogu dati veći doprinos sveukupnom državnom razvoju i zato su veoma važni, smatra Grečić.

Profesor Grečić je uveren u to da će Srbija jednog dana postati imigrantska zemlja, a kao dokaz navodi da su sve države južne Evrope bile nekada klasično emigracione: Portugal, Španija, Italija, Grčka, kao i Poljska... pa su nakon izvesnog vremena postale imigracione jer su uspele da poboljšaju životni standard i na taj način vrate svoje stanovništvo.

Potrebno je vreme, i to više od decenije i više da Srbija dostigne standarde koji postoje u evropskim državama, a pre svega u pogledu plata. Tome doprinosi i starenje i smanjenje broja stanovništva u samoj državi, jer nam je potrebna radna snaga koju sada nemamo i koja odlazi tamo gde može više zaraditi.

LJ. Malešević