Mihajlović: Na jesen 2021. od BG do NS za 27 minuta

Mihajlović je posle obilska radove na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta podsetila da se prethodnih 30 i više godina nije ulagalo u železnički saobraćaj, da se sada to popravlja, jer zemlja napreduje onoliko koliko ulaže u svoju železnicu.



"Naši ciljevi su da sledeće godine na jesen do Novog Sada putujemo za 27 minuta bez stajanja, da započnemo što pre radove na trećoj deonici od Novog Sada do Subotice, kao i da do 2025. imamo završenu deonicu od Beograda do Niša”, kaže Mihajlović.



Kako je saopštio njen Kabinet, Mihajlović je navela da je Srbija tranzitna zemlja i da ćemo završetkom železničkog Koridora 10 postati nezaobilazna ruta, jer smo za 300 kilometara kraći od Koridora 4 koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku.



Dodala je da Koridor 10 znači povezivanje regiona sa jugom i Evropom i istakla da će sledeće godine početi radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša.



"Pored toga, započinjemo razgovore sa evropskim partnerima za brzu prugu od Niša do Preševa, radiće se i nastavak rekonstrukcije barske pruge, u koju se nije ulagalo od njene izgradnje. Radimo sa najboljim svetskim kompanijama i ulažemo ogroman novac u infrastrukturu”, rekla je Mihajlović.



Direktor “Infrastruktura železnice Srbije” Nebojša Šurlan kaže da se na ovoj deonici trenutno izvode radovi na tunelu i vijaduktu Čortanovci, te da je stepen realizacije 92 odsto.



“Kao investitor zadovoljni smo napretkom, u dnevnoj smo komunikaciji i sve rešavamo zajedno. Ubeđen sam da ćemo radove završiti u ugovorenom roku", rekao je Šurlan.



Mansurbek Sultanov, direktor ogranka “Ruskih železnica” u Srbiji, koji izvode radove, zahvalio je na poverenju koje je ukazano ovoj kompaniji i rekao da su ponosni što mogu da učestvuju u velikim projektima i važnom koraku napred u istoriji Srbije.



“Ovaj projekat je značajan ne samo za Srbiju, već i za Balkan i Evropu. Zapravo, reč je o integrisanju srpskih železnica u panevropski koridor. Napravili smo lepu saradnju srpskih i ruskih firmi. Radi se i dispečerkski centar i zajedno ćemo rekonstruisati i barsku prugu”, rekao je Sultanov.

Mihajlović je izjavila da je Srbija deveta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola i da trenutno ima 61.303 aktivna gradilišta što je za 16.000 više u odnosu na isti period prošle godine.



‘‘Svima koji dovode u pitanje broj gradilišta u Srbiji poručila bih da umesto što broje bandere, izbroje do 177, jer je toliko zemalja Srbija pobedila i od toliko država je bolja po izdavanju građevinskih dozvola’‘, rekla je Mihajlović posle obilaska gradilišta izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta.



Ona je podsetila da je Srbija bila na 186. mestu i skoro poslednja u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, ali da je zahvaljujući sprovedenoj reformi u građevinskom sektoru i uvođenju elektronske građevinske dozvole dospela na devetu poziciju.



Mihajlović je kazala da su mediji najbolji svedoci svega što se radi u građevinarstvu i infrastrukturi jer su, kako je rekla, bili i u Grdelici, istočnom kraku Koridora 10, na gradilištima za izgradnju stanova za službe bezbednosti, „Beogradu na vodi“...



‘‘Ne možete, a da ne vidite kranove kada ulazite u neki grad. A gde su gradilišta, tu su i bandere, što više gradilišta, više i bandera’‘, navela je ministarka.



Istakla je da je trenutno 61.303 aktivnih gradilišta što je, dodala je, za 16.000 više u odnosu na isti period prošle godine, dok ih je 2014. godine bilo 1.500.



‘‘Znaju se procedure, dozvole se izdaju elektronski, niko od nas to ne određuje”, rekla je Mihajlović.



Dodala je da zahvaljujući građevinarstvu imamo privredni rast, te da je udeo građevinarstva u BDP-u danas 5,6 odsto u odnosu na 3,2 odsto 2014, a da je u prvom kvartalu ove godine vrednost radova veća za 24 odsto.



‘‘Ovo su podaci i ovo je život koji živimo. Jasno je koliko smo napredovali i to pokazuju i međunarodni pokazatelji. Pre 10 godina niste mogli ni da vidite jedno ovakvo gradilište, jer ih nije ni bilo”, zaključila je Mihajlović.