Mali: Sveobuhvatan paket ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra

"Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinajvam se u njegovo ime, ne oseća se dobro, nije sa nama, ali će se u narednih 48 sati obratiti", rekao je Mali u Palati Srbija.

Kaže da je paket mera pažljivo pripremljen i da su sagledane sve moguće posledice ove krize po našu ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja.

"Ovo je sveobuhvatni paket mera koji je usmeren na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privantom sketoru", naglasio je on.

Ministar kaže da je u proteklih desetak dana vlada dobila veliki broj predloga od strane ekonomista i privrednika i privrednih udružnja i da su najveći broj njih i uvrstili u paket mera...

Mali se zahvalio Narodnoj banci Srbije i guverneru Jorgovanki Tabaković na tome što je NBS izašla sa merama uvođenja moratorijuma na kredite i lizing kao i na tome što je smanjila referentnu kamatnu stopu.

Kriza koja postoji svuda u svetu, rekao je Mali i Srbija nije kriva za nju:

"Nismo mi krivi za ovu krizu, ovo je globalna kriza, kriza sa kojom se suočava skoro svaka zemlja u svetu. Ono što je velika razlika je što u odniosu na veliki broj tih zemalja a u odnosu na možda, usudiću se da kažem neke krize iz prethodnih perioda, Srbija ovu krizu čeka i bori se ekonomski nikada jača i nikada snažnija", rekao je Mali.

Imamo stabilne javne finansije i novca, poručio je Mali.

"Zato idemo sa predlogom ovih mera danas da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu", rekao ej Mali.

Podseća, pre par godina Srbija je bila na ivici bankrota.

"Tada su teške mere bile, mere reformi koje je pokrenuo predsednik Vučić dok je bio predsednik vlade, a kao posledica i rezultat tih mera mi četiri godine imamo sufciit u budžetu i javni dug koji je ispod 50 odsto BDP-a".

Danas je Zavod za statistiku izašao sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

"Ovaj program mera je upravo rezultat i posledica reformi koja je sprovođena sa građanima zajedno. U ovom trenutku imamo dovoljno prostora, stabilne finansije imamo dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je ta pomoć najpotrebnija", rekao je Mali i naveo da je država izdvojila zato pomoć od 5,1 milijardu evrašto je u dinarima 608,3 milijarde.

Porednjenja radi to je polovina našeg godišnjeg budžeta, rekao je Mali i dodao da je reč o 11 odsto našeg BDP-a.

Kako je istakao, nemata mnogo zemalja na svetu, "možda na prst jedne ruke" koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije.

Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 I podršku privredi Srbije podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Međutim, na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom varednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajuci zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglasenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.

PRVI SET MERA:

pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine:

-Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

- Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Ta mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

-Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Ta mera ima za cilj da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Covid-19.

DRUGI SET MERA:

odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50 odsto minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada .

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.

U skladu sa tim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba.

Predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

TREĆI SET MERA:

usmeren je na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa.

Ovim programom Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja, i njihove posledice, kao što su smanjenje zaposlenosti i nelikvidnost, na poslovanje srpske privrede.

Program predviđa dve mere:

1. Program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

2. Garantne šeme za podršku privredi u uslovima ?ovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

ČETVRTI SET MERA:

odnosi se na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.

„Predsednik Srbije ne oseća se dobro“, rekao je Siniša Mali i dodao da Aleksandar Vučić zato danas ne predstavlja mere podrške srpskoj privredi. 

Mali je najavio da će se predsednik obratiti javnosti u narednih 48 sati.

"Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinajvam se u njegovo ime, ne oseća se dobro, nije sa nama, ali će se u narednih 48 sati obratiti", rekao je Mali u Palati Srbija.

„Vlada Srbije će u narednih 10 dana usvojiti uredbu, odnosno pravni okvir koji će omogućiti sprovođenje ekonomskih mera za podizanje srpske privrede“, najavio je Siniša Mali i naglasio da se taj program neće primenjivati na preduzeća koja su od početak vanrednog stanja smanila za više od 10 odsto broj radnika.

"Više puta smo apelovali i molili privrednike da ne otpuštaju svoje zaposlene", rekao Mali.

Kaže da će najavljeni program biti finansiran na tri načina: iz rezervi budžeta kojih ima dovoljno, iz budžtskih aproprijacija, kao i na tržistu domaćem i međuanrodnom kapitala.

Vlada ostaje dosledna onome što je Vučić govoriom a to je da u javnom sektoru nema smanjenjaplata, niti optuštanja niti smanjenja penzija, jer ima dovljno novca u budežtu, naveo je ministar.

Penzije su sigurne, poručio je Mali.

Takođe, ističe da će se vlada truditi da poštuej sve obaveze koje ima prema privatnom sektoru.

Kaže da se se posebna grupa u vladi bavi korporativnim obveznicima za velika preduzeća koja mogu da računaju na taj vid podrške kako bi obezbedila ne samo likvidnost već i novi kapital.

Najavio je da se razmišlja i da se pomogne posebno najugroženijim sketorima kao što su ugostiteljstvo, hotelijestvo, povrstarstvo i drugim.

Siniša Mali izjavio je da će država preduzetnicima, paušalcima, mikro, malim i srednjim preduzećima isplatiti tri minimalne zarade kako bi lakše prevazišli krizu koju je izazvao virus korona. 

To je jedna od mera države koju je Mali predstavio danas u Palati Srbija, dodajući da će svakom zaposlenom u tim preduzećima država uplatiti direktno na račun nešto više od 90.000 dinara, odnosno 750 evra. 

“To je podrška maloj privredi u ovoj krizi da je lakše i brže prebrode”, rekao je Mali.

Osim te mere, država predlaže i podršku u iznosu od 50 odsto minimalne zarade za zaposlene u velikim preduzećima, koji su dobili rešenje o prekidu rada. 

“Zašto 50 odsto? Zbog toga što po Zakonu o radu kada dobijete u velikim preduzećima rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu isplate 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci”, objasnio je Mali. 

Prema njegovim rečima, u grupi mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika radi 900. 000 ljudi. 

“To su i pekari, krojači, frizeri, taksisti, i sve zanatlije, svi oni koji su najviše i najteže pogođeni ovom krizom, upravo njima država izlazi sa ponudom da uplati tri minimane zarade u periodu trajanja vandrednog stanja, a ne za period manji od tri meseca”, rekao je Mali. 

„U okviru mera za pomoć privredi Srbije pogođenoj posledicama epidemije korona virusa, za likvidnost preduzeća predviđeno je 2,2 milijarde evra“, izjavio je Siniša Mali. 

“Idemo sa masivnom podrškom likvidnosti za ceo naš sistem, privatni sektor prevashodno, 2,2 milijarde evra izdvajamo za to. 200 miliona evra kroz fond za razvoj, subvencionisani, jefitni krediti, jedan odsto kamate za preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge”, rekao je Mali na konferenciji u Palati Srbija. 

Kako je dodao, država želi da kroz fond za razvoj pomogne svima koji su najviše pogođeni ovom krizom. 

Takođe, dodao je, ide se i sa garantnom šemom koja se dogovara sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra. 

“Krediti iza kojih stoji država, odnosno krediti u kojima banke nemaju veliki rizik što je važno jer će preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća taj novac i dobiti za obrtna sredstva, za likvidnost, da što brže i bolje prevaziđu probleme u poslovanju sa kojima se suočavaju”, rekao je Mali. 

Siniša Mali najavio je da će vlada narednih dana izaći sa izmenjenom regulativom vezanom za korporativne obveznice, i dodao da ne isključuje mogućnost da država učestvuje u kupovini korporativnih obveznica.

Mali je, na konferenciji za štampu, upitan kako će mera za korporativne obveznice izgledati u praksi, rekao da to nije jedostavna tema, jer je specifična.

Objasnio je da svako preduzeće ima više mogućih izvora finansiranja svog poslovanja, a jedan su korporativne obveznice.

“Nažalost u našoj zemlji to tržistse ne postoji iz regulativnih razloga. Želimo da svako preduzeće ima mogućnost da emisijom obveznica prikupi dovoljno novca ne samo za poslovanje, već za na novo investiranje, izgradnju novih postrojenja i proširenja poslovanja u regionu. Narednih 10 dana izaćićemo sa izmenjenom regulativom”, istakao je Mali.

Kazao je da je namera da se iskoristi aktuelna kriz kao šansa da preduzeća dobiju mogućnost da se ne samo preko banaka, šema garancija, već preko tržišta kapitala finansiraju.

Ukazao je da je novac danas relativno jeftin, navodeći da je u SAD kamatna stupa nula, a u nekim zemljama i negativna.

“Ovim želimo da privičemo novca i pomognemo našim preduzećima ne samo da prevaziđu problem s likvidnošću, već i da im omogućimo nove investicije”, rekao je on.

Mali je kazao da ne isključuje mogućnost da država učestvuje u kupovini korporativnih obveznica.

“U kom obimu i da li će država učestvovati ne znam trenutno, jer ne znamo šta će biti ponuda. Želimo da rešimo regulativu tako da svako ko želi može brzo I efikasno da izađe na trzište”, kazao je on.

Siniša Mali izjavio je danas da je u okviru poreske politike država kao podršku privredi donela tri mere, a koje znače da će država na sebe preuzeti trošak preduzeća u iznosu od 1,3 milijardi evra. 

Mali je naveo da su te mere: odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose za sva privatna preduzeća u preriodu trajanja vanrednog stanja, a najmanje za period od tri meseca, odlaganje plaćanje poreza na dobit za drugi kvartal 2020. i oslobađanje plaćanja od PDV-a za sve one koji doniraju i bave se donacijama. 

“Ukupna vrednost ovih mera je 161 milijarda dinara, odnosno oko 1,3 milijardi evra. Ovo je najvažniji i najveći zahtev skoro svih privrednih subjekata u Srbiji”, ukazao je Mali. 

Kako je objasnio, država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade i time ohrabruje preduzeća da zadrže punu zaposlenost i da ne otpuštaju radnike. 

“Svim privatnim preduzećima dajemo mogućnost da ove obaveze isplate u 24 jednake mesečne rate, ali ne pre januara 2021. godine. Pokazujemo snagu time što 1,3 milijarde evra obaveze koje bi imala privredna društva preuzimamo na sebe”, zaključio je Mali. 

„Svi punoletni građani Srbije dobiće direktnu pomoć od 100 evra“, saopštio je danas ministar finansija Siniša Mali i objasnio da će javnost u narednih desetak dana biti obaveštena o proceduri kojom ce to biti učinjeno.

To je jedna od mera države za oporavak srpske ekonomije, koja je pogođena epidemijom virusa korona.

"Izdvojićemo oko 70 milijardi dinara iz budžeta, i svakom punoletnom građaninu uplatiti uplatiti iznos od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti", rekao je Mali na pres konferenciji na kojoj se predstavio mere sa predsednikom PKS Markom Čadežom.

On je istakao da je to veliki znak podrške i želje da se unese jedna dozu optimizma.

"Da pokažemo koliko je Srbija u ovom trenutku jaka, i da svakom sugrađaninu omogućimo da dobije oko 12.000 dinara. To je dobro za povećanje potrošnje, likvidnosti, ali i način na koji, kao država želimo da podržimo sve građane da zajedno prođemo kroz sve ovo", rekao je Mali.

Upitan kada će građani dobiti taj novac, Mali je rekao da će vlada u narednih desetak dana izaći sa procedurom za isplatu, kao i da će isplata početi odmah nakon završetak vanrednog stanja.

"Onda ćemo uplatiti novac na račun svakog punoletnog građanina Srbije", dodao je Mali.

Siniša Mali rekao je danas da će preduzetnicima, kao i radnicima mikro, malim i srednjim preduzećima prva minimalna zarada na račun biti isplaćena polovinom maja. 

Mali je dodao da će druga i treća minimalna zarada biti isplaćene u naredna dva meseca. 

“U tri meseca bismo ispoštovali sve ovo što smo obećali. Isplata počinje u maju, zato što želimo da izbegnemo svakakvu zloupotrebu da neko, kada bismo ođednom to platili, dobije taj novac, a onda otpusti radnike”, objasnio je Mali. 

Kaže da se na ovaj način obezbeđuje kontinuitet plaćanja i daje sigurnost radnicima da imaju od čega da žive. 

Upitan da li će novac za mala i srednja preduzeća biti uplaćena na račun zaposlenih ili firmi, Mali je rekao: 

"I na jedan i na drugi način. Taj novac ide zaposlenima u tim preduzećima, a kako će biti plaćen, videćete, najverovatnije preko posebnog računa kojim će se onda od tog preduzeća taj novac distribuirati svakom zaposlenom". 

Mali je nagalasio da je upravo cilj da se izbegne bilo kakva zloupotreba i da se ne dođe u situaciju da novac bude isplaćen poslodavcima i da ga onda oni potroše na druge stvari, a posle otpuste jedan broj zaposlenih. 

"Naravićemo sistem da taj novac ide samo zaposelnima, kojima je ovaj novac i najpotrebniji", nalasio je ministar.

„Vlada je ovom paketu mera podrške privredi prišla ozbiljno i odgovorno, a sredstva iz programa će biti obezbeđena na domaćem i međunarodnom finansijskog tržišta, tako da učešće javnog duga neće preći 60 odsto BDP-a“, izjavio je Siniša Mali.

Mali je istakao da je paket mera rezultat teških reformi sprovredinih u proteklom periodu, jer je poslednjih godina vođena odgovorna ekonomska politika i računa o svakom dinaru, a svaki slobodan dinar ulagan u infrastrukturu ili vraćanje skupih dugova i prethodnog perioda.

"Tako prilazimo i ovom paketu. Imamo prostora, novac koji ćemo dobiti na domaćem i međunarodnom tržuuštu kapitala, tako da učešće javnog duga neće preći 60 odsto BDP-a, odnosno nivo Mastrihta, koji dozvoljava sigurnost za održiv rast i razvoj", rekao je Mali odgovarajući na pitanje da pojasni strukturu finansiranja programa podrške.

Ministar je rekao da je želja da se kroz program podrške privredi skrati vreme, da se nakon krize, naša ekonomija vrati na noge i krene da trči istom brzinom, kao što je bilo do pre par nedelja.

"Sada smo izašli sa merama, izaći ćemo i sa strukturom sredstava, ona će biti poznata posle svih neophodnih analiza", rekao je Mali.

Na pitanje da li postoji neki rezervni paket ako se kriza produži, Mali je rekao da se prati šta se dešava na tržištu, te da su najveći zahtevi privrednika, mikro, malih i srednjih preduzeća, koji su i najviše pogođeni, bili da se odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade i akontacije za porez na dobit.

"To smo i uradili, sa gotovinom ćemo pomoći, idemo i sa masivnom podrškom likvidnosti. Pokrili smo sve što je privredi neophodno. Da li će biti potrebno više, veorvatno, ali jesmo spremni. Kako, ne mogu sada da kažem, ali gledaćemo, slušamo, pažljivo pratimo šta se dešva u svetu i kod nas. Kako bude potrebe, reagovaćemo", rekao je Mali.

Na pitanje da li će biti manjenja obavezne rezevre, Mali je rekao da je to pitanje za NBS, koja, dodaje, prati stanje na tržištu kapitala i na osnovu toga će reagovati.

Podsetio je da je NBS izašla prva sa merama moratorijuma na kredite i finansijski lizing.

"NBS je potpuno nezavisna institucija, i na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković sjajno radi svoj deo posla...Još jedna ili dve mere su ostale u arsenalu NBS, jedna i obavezna rezerva. Ne mogu ja o tome da kažem da li će doći, NBS prati stanje na tržištu kapitala i da će na osnovu toga reagovati", rekao je Mali.

Dodao je da će se pažljivo pratiti situacija na tržištu, i da će se spram načina na koji kriza utiče, koncipirati mere odmah.

Siniša Mali ne isključuje mogućnost da se do kraja krize prouzrokovane korona virusom izađe sa još nekim predlozima i merama pomoći. 

Mali je rekao da je program podrške za pomoć privredi, koji je danas predstavio zajedno sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom, ozbiljan i veliki, te da na pravi način pokazuje snagu srpske države i ekonomije u ovom trenutku. 

“Ne isključujem mogućnost da možda u nekom trenutku, kada saberemo i oduzmemo sve posledice ove krize, izađemo i sa dodatnim merama koje će pomoći onima koji su najviše pogođeni ovom krizom”, rekao je Mali na konferenciji u Palati Srbija. 

Kako je naveo, kada su koncipirali mere, prva i osnovna stvar i zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je da one mogu da se sprovedu. 

Mali je rekao da će se, kada su u pitanju mere za pomoć preduzećima, ići preko Poreske uprave. 

“Preko poreske prijave ćemo omogućiti privrednim subjektima da prijave zaposlene, da prijave neophodnost plaćanja novca. Ono što posebno želim da napomenem, to je da ovo nije pomoć za poslodavce, već za zaposlene”, dodao je Mali.