Mali: Novi aranžman dokaz da su nam finansije konsolidovane
BEOGRAD: „Potvrda MMF-a da će sa Srbijom imati novi aranžman je veoma važna vest i potvrda izuzetnih ekonomskih rezultata, kao i dokaz da su nam javne finansije konsolidovane, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali.
On je za RTS rekao da je aranžn sa MMF-om savetodavnog karaktera što znači da ne podrazumeva nikakva finansijska sredstva, koja Srbiji u ovom trenutku i ne trebaju.
"U prvih šest meseci imamo suficit u budžetu od 30,9 milijardi dinara što je 1,4 odsto našeg BDP-a, a bilo je planirano preko 20 milijardi, što znači da imamo 450 miliona evra više nego što smo planirali. Podsećanja radi 2013. godine deficit u budžetu je bio negativnih 6,6 odsto, dakle kao rezultat reformi koje je tadašnji premijer Vučić započeo imamo situaciju da smo potpuno konsolidovali finansije", rekao je Mali.
Prema njegovim rečima, MMF je to video i sada hoće i na drugi način da nam pomognu da unapredimo ekonomiju.
"Od ovog aranžmana očekujemo tri stvari - jačanje institucija, jačanje konkurentnosti naše privrede, i da visoku stopu rasta, koju smo ostvarili u godinama koje dolaze i ubrzamo i povećamo", rekao je Mali.
On je podsetio na izveštaj Evrostata o stanju u regionu, prema kome je Srebija u povoljnom položaju boljem ne samo od zemalja u regionu, već i nekih zemalja u EU.
"Imamo suficit u budžetu za prva tri meseca od 0,4 odsto BDP-a, javni dug u BDP-u ispod 60 odsto, Hrvatska ima javni dug u BDP-u 76,2 odsto, Rumunija 98, Mađarska 74 odsto. To je zvanična statistika EU koja govori da je Srbija potpuno ekonomski stabilna", rekao je Mali.
On je dodao da Srbiju očekuju teški razgovori sa MMF-om o povećanju plata i penzija, ali obzirom na rezultate ima prostora da onima koji su podneli najveći teret reformi nekako i odužimo ali na zdravim osnovama.
"U septembru ćemo znati tačno kada i koliko, ali sa ovakvim rezultatima, Srbija je vodeća zemlja u regiionu", rekao je ministar finansija.
„U prvih pet meseci ove godine Srbija je zabaležila rast priliva stranih direktnih investicija od čak 15,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koja je takođe bila rekordna sa čak 2,6 milijardi evra, izjavio je Mali.
Govoreći o dobrim ekonomskim rezultatima, ministar Mali se, gostujući u jutarnjem programu RTS-a, osvrnuo na izveštaj Eurostata koji je objavljen u petak, a u kome se navode podaci o stanju u ekonomiji zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja kandidata.
"Imamo suficit u budžetu za prva tri meseca ove godine 0,4 odsto BDP-a. Učešće javnog duga u BDP-u je ispod 60 odsto. Hrvatska ima deficit od 1,9 odsto, a javni dug od čak 76,2 odsto. Rumunija ima deficit od 4,3 odsto, Mađarska ima takođe deficit od 1,3 odsto BDP-a, a pri tome Mađarska ima javni dug od 74 odsto BDP-a. I kada pogledate te izveštaje, a to je zvanična statistika EU, vidimo da je Srbija potpuno ekonomski stabilna zemlja", istakao je Mali.
On je dodao i da su dobre vesti stigle i iz Brisela i Vašingtona, odnosno da o finansijskoj konsolidaciji govori izveštaj Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja, te novi aranžaman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je isključivo savetodavni.
"Dobre vesti iz Brisela i Vašingtona o ekonomskom napretku Srbije nam govore da je Srbija na pravom putu, a da su javne finansije konsolidovane i stabilne. Zato je sada vreme da se građanima uzvrati zahvalnost što su se zajedno sa Vladom Srbije borili za te stabilne finansije. To znači da je sledeći korak, posle razgovora sa misijom MMF-a u septembru, koji neće biti laki, povećanje plata i penzija. Tada ćemo znati i koliki će biti procenat tog povećanja", rekao je ministar finansija.
Mali je najavio i tri ključne stvari na kojima će se raditi od septembra, a koje će podstaći dalji privredni rast Srbije.
"Prva je jačanje institucija, gde nam je prioritet reforma Poreske uprave. Druga stvar je jačanje konkurentnosti naše privrede kroz paket podsticajnih mera za naše preduzetnike, koje podrazumevaju poreske olakšice koje će stimulisati zapošljavanje i rasteretiti privrednike i povećati im likvidnost, poput ubrzanog povraćaja PDV-a i smanjenja poreza ili doprinosa na zarade. Treća je da već visoku stopu rasta od 4,6 odsto BDP-a u narednom periodu još povećamo i ubrzamo", zaključio je ministar.