Mali: Kritike me raduju, jer ih negiramo činjenicama

Mali je u objavi na svom Fejsbuku nalogu naveo da u poslednje vreme mediji bliski opoziciji pokušavaju da ospore ekonomske rezultate.



Svakodnevno imamo priliku da čitamo razna poređenja, koja pokazuju kako navodno Srbija nije baš toliko uspešna u ekonomiji i kako je neko prethodno rukovodstvo imalo bolje rezultate u vođenju ekonomske politike, naveo je Mali.



Kaže da ga takvi tekstovi neretko raduju, jer su izjave o ekonomskim rezultatima trenutne vlasti uvek dobro potkrepljene činjenicama.



Mali navodi da je "u nizu tih pokušaja", izašao i tekst pod naslovom "Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla tri puta brže", gde se, kaže, iznose poređenja o rastu privrede od 2001. do 2011. godine i od 2011. godine pa do danas.



Interesantno je da se i sam autor, nakon što je na početku izneo ovu tezu, na kraju teksta ograđuje od te konstatacije i piše kako je rast u tim godinama bio neodrživ i na “staklenim nogama”, primećuje Mali.



Podseća da je o toj temi i sam pisao u publikaciji pod nazivom "Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta", u kojoj je obrazožio kakva je bila ekonomska politika do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize.



Ministar navodi da period do početka svetske ekonomske krize 2008. godine karakterišu izuzetno povoljne međunarodne ekonomske okolnosti i ekspanzivna putanja globalnog rasta.



Rast naše privrede je bio zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na investicijama i izvozu, kao što je to slučaj danas. Imali smo i izuzetno visoku, dvocifrenu stopu inflacije, dvocifrenu stopu nezaposlenosti i potpuno urušavanje tržišta rada, navodi Mali.



Kaže da je na tržištu rada bilo evidentno i da dolazi do povećanja sive ekonomije i do poreske evazije.



Mali dodaje da su prihodi od privatizacije bili izvor finansiranja neproduktivnih državnih rashoda, što je, kaže, kasnije dovelo do spirale rasta deficita i duga.



Takođe, finansiranje potrošnje je generisalo snažan rast uvoza i visok dvocifren deficit tekućeg računa koji je dostigao 20 odsto. Izvoz je bio destimulisan jakom aprecijacijom kursa koja je značajno umanjivala konkurentnost privrede, rekao je Mali.



Navodi da je najveći doprinos BDP-u dolazio od sektora usluga, pre svega trgovine, saobraćaja i komunikacija, dok je industrija beležila smanjenje učešća u BDP-u i davala znatno skromniji doprinos njegovom rastu.



Sve navedeno, ističe Mali, dovelo je zemlju u tešku poziciju, pa je tako 2012. godine, pored krize javnog duga, bila i kriza likvidnosti.



Na računima države krajem jula 2012. godine bilo je svega 8,4 milijardi dinara. Samo za isplatu mesečnog fonda za penzije u tom periodu je bilo potrebno 40 milijardi dinara, od čega je budžet Republike dotirao 22 milijarde dinara. Dakle, sredstva na računu nisu bila dovoljna čak ni za penzije. Poređenja radi, danas na računu imamo 263,9 milijardi dinara, rekao je Mali.



Danas je, dodaje, rekordno niska nezaposlenost, dok je 2012. iznosila 25,9 odsto.



Takođe, kaže, da je danas niska i inflacija od 3,3 odsto međugodišnje, stabilan kurs, dok je nivo javnog duga pod kontrolom i u uslovima pandemije i iznosi 55,4 odsto BDP-a.



Ističe da je rast BDP-a danas održiv, zasnovan na realnim osnovama, na rastu industrije, na proizvodnji u fabrikama koje se gotovo svakodnevno otvaraju.



Mi danas gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice, gradimo bolnice i škole, otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, povećavamo plate i penzije… Radimo sve kako bi naši gradani živeli bolje i tome ostajemo posvećeni, uprkos svakodnevnim kritikama i mržnji kojima smo izloženi, zaključio je Mali.