Male dućane od tržnih centara spasava ispunjavanje želja kupaca

Potrošači pohrle tamo privučeni lepo uređenim radnjama, niskim cenama i stalnim akcijama. Ti novi prodajni megaobjekti brzo zatvaraju male radnje, bilo da se radi o mini-marketima ili buticima. Tu su i novi konkurenti, odnosno stari – pre svega e-radnje i siva zona. Zbog komplikovane procedure zatvaranja radnji, mali trgovci ih zatvore najčešće privremeno.

O tome kako da se nose s pomenutom konkurencijom i šta mogu učiniti da bi opstali dr Tomislav Sudarević s Ekonomskog fakulteta u Subotici kaže:

– Mali trgovci mogu opstati samo ako budu išli u susret željama kupaca – ističe on. – Moraju dobro da poznaju navike svojih mušterija i da u asortimanu uvek imaju ono što oni žele. Mnoge od tih radnji imaju veoma skučen prostor za magacin, a vlasnici bi morali više da paze na to i da ga prošire da bi išli u susret kupcima boljom ponudom. Nije dovoljno imati hleb, mleko, ulje i šećer. Moraju znati, recimo, koje vrste čokolade njihovi kupci redovno traže pa da i to imaju.

Sudarević naglašava da veliki tržni centri nisu jedina jaka konkurencija s kojom se danas mali trgovci susreću. Sve više su to i e-radnje, kupci su navikli da tu pazare.

Koliko je lane malih trgovaca otvorilo radnju a koliko zatvorilo teško je reći. Samo u Novom Sadu ima 297 preduzetnika trgovaca i 700 maloprodajnih objekata, ali ko radi?

– Kod nas nije lako otvoriti radnju ali ni zatvoriti – kaže Jovan Beara iz UVRA. – Pre nego što zvanično stave katanac na lokal, vlasnici moraju da od lokalne i republičke poreske administracije donesu potvrdu, između ostalog, o izmirenim obavezama. Između datuma izdavanja ta dva uverenja ne sme biti razlika u duža od pet dana. U taj rok uračunat je i vikend. Ispada da je ispunjenje tog zahteva nemoguća misija. Zato većina trgovaca privremeno zatvori radnju da ne bi plaćali doprinose i čeka da uđe u reprogram. Zbog toga APR nema ažurne podatke o radnjama. 

Još jedna vrlo jaka konkurencija već godinama muči branšu malih trgovaca: ona koja dolazi iz sive zone. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED predložila je da za ovu godinu u oblasti unapređenja poslovnog ambijenta glavni ciljevi budu suzbijanje sive ekonomije i reforma Poreske uprave. Poseban deo odnosi se na parafiskalne namete. Srbija je koncem prošle godine dobila Zakon o naknadama. NALED predlaže da se u 2019. nadležni više pozabave parafiskalnim nametima. Građani i privreda u Srbiji plaćaju oko hiljadu raznih nameta, od čega je čak 700 taksi.

Veliki šoping molovi imaju šanse da kupcima, sem velikog asortimana robe i usluga, ponude i još štošta: svi imaju sopstvene parkinge, što je za vozače velika prednost. Osim toga, tokom vikenda uz šoping nude i druge programe: besplatne koncerte poznatijih muzičkih zvezda pa i mini-pozorišne predstave. Osim radnji tu su i drugi sadržaji, kao što su klizališta, bioskopeske sale… Mnogi imaju i igraonice u kojima se često besplatno čuvaju deca. Sve to male radnje ne mogu ponuditi.

– Takse i ostale nameta plaća sva privreda, ali to posebno teško pada malim biznisima pa i trgovcima – kaže Nebojaš Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. – Zato bi ove godine trebalo da se razmisli o ukidanju parafiskalnih nameta. Uzalud se pominju mere kao što je smanjenje poreske stope na profit, ako zarade nama. Dobro je što je postupak ukidanja počeo, ali potrebno je da se to nastavi. Plaćali smo neke namete koji su stvarno bezmisleni – da podsetim samo na taksu za izlazak na glavni put. Kao da to neko može da preleti.

Privrednici traže da se takse ne samo smanje već i da se iznosi utvrde na duži rok a ne da ih lokalne sampouprave menjaju svake godine.

D. Vujošević