Lov na utaje poreza teške 10,7 milijardi dinara

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković objašnjava da je zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda prošle godine podneto 608 krivičnih prijava, a vrednost oduzete akcizne robe obračunat po najnižim cenama na sivom tržištu iznosi 583 milijarde dinara, što je za oko pet puta više nego 2015.godine.

Među glavnim generatorima sive ekonomije, istakla je Dragana Marković, su “peračka” i “ fantom” preduzeća, kojih je prošle godine otkriveno 151, a u prva četiri meseca ove godine 43.

„Nastojimo da rano otkrijemo ova preduzeća jer, zaprava, ona regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja poreza“, ukazala je Markovićeva.

„Osim vođenja krivičnih posutpaka protiv onih koji izbegavaju poreske obaveze, ranim otkrivanjem “fantom” i “peračkih” preduzeća, postižemo i bolju naplatu poreza, jer ta preduzeća poseduju imovinu.“

Poreska uprava Srbije je, prema godišnjem izveštaju, prošle godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 18 zahteva za dostavu podataka, dok je Uprava uputila 92 zahteva Poreskoj upravi radi provere iz njihove nadležnosti. Zahtevi Uprave najčešće su se odnosili na sumnju da se vrše simulovani pravni poslovi sa ciljem izvlačenja gotovine sa računa pravnih lica a u cilju izbegavanja poreskih obaveza. Jedan deo zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca odnosio se i na povraćaje pozajmica osnivača za likvidnost za koje se sumnja da nisu bile ni izvršene.

Upravi za sprečavanje pranja novca najčešće su nadležne državne insitutucije prijavljivali kao sumnjive su poreska utaja, unos novca nepoznatog porekla u finansijski sistem Srbije, falsifikovanje ličnih identifikacionih dokumenata, zloupotreba položaja odgovornih lica u pravnim poslovima, sumnjive kupovine pravnih lica, sumnjiva upotreba odobrenih kredita od strane fizičkih lica, finansiranje terorizma kroz humanitarne organizacije i drugo.

Za 100 inspektora čak 24.000 prijava

Čelnica Poreske uprave Srbije ističe da ova institucija danas ima 5.032 zaposlena na neodređeno vreme, što je upola manje od broja sistematizovanih radnih mesta pre deset godina. Poreski službenik administrira 1.411 stanovnika Srbije, dok u Sloveniji, navodi ona, jedan poreski službenik administrira 823 stanovnika.

„Zato nas raduje skori prijem novih 100 inspektora kojima ćemo podmladiti postojeći kadar. O tome koliko je bilo interesovanje za naš konkurs, svedoči podatak da se za 100 mesta javilo oko 1.800 ljudi koji su uputili preko 24.000 prijava, jer su mnogi aplicirali na više pozicija“, objasnila je Dragana Marković.

Kao i prethodnih godina poreska utaja je i dalje najzastupljenije krivično delo koje je od strane obveznika prepoznato u prijavljenim sumnjivim transakcijama, ukazala je Uprava za sprečavanje pranja novca.

Najjčešće se, kako se objašnjava, radi o simulovanim pravnim poslovima koje za cilj imaju izvlačenje gotovine sa računa pravnih lica ili transakcije kod kojih se sumnja u poreklo sredstava, kao što su uplate pozajmica za koje se na osnovu dodatnih analiza može zaključiti da ne potiču od legalnog poslovanja fizičkog lica koje iste uplaćuje. Veliki broj transakcija odnosi se i na različite vrste prevara – falskifikovanje dokumentacije, falsifikovanje ličnih isprava, zloupotreba platnih kartica. Uprava ukazuje i da je trgovina robe na crno i dalje veoma aktuelna u Srbije , lica uvoze i prodaju robu za gotovinu, bez evidentiranja u poslovnim knjigama, a plaćanje za uvezenu robu se vrši alternativnim načinima izbegavajući bankarski sektor. Kao primer se navodi često korišćenje agenata za prenos novca. Roba koja se prodaje na crno plaća se dobavljačima i kao pomoć porodici.

Poreska uprava je u prva četiri meseca ove godine identifikovala 43 “peračka” i “fantom” preduzeća, a po proceni Uprave za sprečavanje pranja novca takvih će ove godine biti i više. Naime, u proceni trendova i izazova pred kojim će se država naći, Uprava ističe da će finansijske transakcije i poslovne aktivnosti koje će se odvijati preko privrednih društava, kompanija za koje ne postoji dokaz o stvarnim vlasnicima bez obzira na njihovu lociranost, što je jedan od ključnih posutpala svakog kriminalca ili organizovane kriminalne grupe koja želi da opere novac i ostane anonimna. Sunjma naročito raste prema takozvanim “shell company” koje su skoro potpuno netransparetne u pogledu poslovanja i vlasništva i uglavnom se registruju na of šor destinacijama. Oranizovane kriminalne grupe ili pojedinci uglavnom koriste ovakve oblike kompanija koje se pojavljuju kao investitori u oblasti nekretnina ili koriste druge oblike plasmana prljavog novca, te kao osnivači ili suosnivači privrednih društava čije se poslovanje odvija pod okriljem netransparetnog vlasništva.             

LJ. Malešević