Лов на утаје пореза тешке 10,7 милијарди динара

Директорка Пореске управе Србије Драгана Марковић објашњава да је због недозвољеног промета акцизних производа прошле године поднето 608 кривичних пријава, а вредност одузете акцизне робе обрачунат по најнижим ценама на сивом тржишту износи 583 милијарде динара, што је за око пет пута више него 2015.године.

Међу главним генераторима сиве економије, истакла је Драгана Марковић, су “перачка” и “ фантом” предузећа, којих је прошле године откривено 151, а у прва четири месеца ове године 43.

„Настојимо да рано откријемо ова предузећа јер, заправа, она регуларним привредним субјектима помажу у избегавању плаћања пореза“, указала је Марковићева.

„Осим вођења кривичних посутпака против оних који избегавају пореске обавезе, раним откривањем “фантом” и “перачких” предузећа, постижемо и бољу наплату пореза, јер та предузећа поседују имовину.“

Пореска управа Србије је, према годишњем извештају, прошле године Управи за спречавање прања новца упутила 18 захтева за доставу података, док је Управа упутила 92 захтева Пореској управи ради провере из њихове надлежности. Захтеви Управе најчешће су се односили на сумњу да се врше симуловани правни послови са циљем извлачења готовине са рачуна правних лица а у циљу избегавања пореских обавеза. Један део захтева Управе за спречавање прања новца односио се и на повраћаје позајмица оснивача за ликвидност за које се сумња да нису биле ни извршене.

Управи за спречавање прања новца најчешће су надлежне државне инситутуције пријављивали као сумњиве су пореска утаја, унос новца непознатог порекла у финансијски систем Србије, фалсификовање личних идентификационих докумената, злоупотреба положаја одговорних лица у правним пословима, сумњиве куповине правних лица, сумњива употреба одобрених кредита од стране физичких лица, финансирање тероризма кроз хуманитарне организације и друго.

За 100 инспектора чак 24.000 пријава

Челница Пореске управе Србије истиче да ова институција данас има 5.032 запослена на неодређено време, што је упола мање од броја систематизованих радних места пре десет година. Порески службеник администрира 1.411 становника Србије, док у Словенији, наводи она, један порески службеник администрира 823 становника.

„Зато нас радује скори пријем нових 100 инспектора којима ћемо подмладити постојећи кадар. О томе колико је било интересовање за наш конкурс, сведочи податак да се за 100 места јавило око 1.800 људи који су упутили преко 24.000 пријава, јер су многи аплицирали на више позиција“, објаснила је Драгана Марковић.

Као и prеthodnih година пореска утаја је и даље најзаступљеније кривично дело које је од стране обвезника препознато у пријављеним сумњивим трансакцијама, указала је Управа за спречавање прања новца.

Најјчешће се, како се објашњава, ради о симулованим правним пословима које за циљ имају извлачење готовине са рачуна правних лица или трансакције код којих се сумња у порекло средстава, као што су уплате позајмица за које се на основу додатних анализа може закључити да не потичу од легалног пословања физичког лица које исте уплаћује. Велики број трансакција односи се и на различите врсте превара – фалскификовање документације, фалсификовање личних исправа, злоупотреба платних картица. Управа указује и да је трговина робе на црно и даље веома актуелна у Србије , лица увозе и продају робу за готовину, без евидентирања у пословним књигама, а плаћање за увезену робу се врши алтернативним начинима избегавајући банкарски сектор. Као пример се наводи често коришћење агената за пренос новца. Роба која се продаје на црно плаћа се добављачима и као помоћ породици.

Пореска управа је у прва четири месеца ове године идентификовала 43 “перачка” и “фантом” предузећа, а по процени Управе за спречавање прања новца таквих ће ове године бити и више. Наиме, у процени трендова и изазова пред којим ће се држава наћи, Управа истиче да ће финансијске трансакције и пословне активности које ће се одвијати преко привредних друштава, компанија за које не постоји доказ о стварним власницима без обзира на њихову лоцираност, што је један од кључних посутпала сваког криминалца или организоване криминалне групе која жели да опере новац и остане анонимна. Суњма нарочито расте према такозваним “shеll company” које су скоро потпуно нетранспаретне у погледу пословања и власништва и углавном се региструју на оф шор дестинацијама. Оранизоване криминалне групе или појединци углавном користе овакве облике компанија које се појављују као инвеститори у области некретнина или користе друге облике пласмана прљавог новца, те као оснивачи или суоснивачи привредних друштава чије се пословање одвија под окриљем нетранспаретног власништва.             

Љ. Малешевић