КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ: Одлежала врхунска капљица не може бити јефтина
Јоца Ботошки (62) из Каћа баштини традицију Пецаре „Наша ракија“ коју су утемељили његов отац Милан и деда Марко још 1955. године.
Јоцин отац и деда су тада заједно купили бакарно казанче од 250 литара са дефлегматором, парцијалним кондензатором који се уз казан користи у процесу континуиране дестилације при печењу ракије. Пекла се ракија тада у много тежим условима, такорећи даноноћно, од дударе па редом како је које воће доспевало.
- Било је у то време много више воћа, отац и деда су пекли и производили више ракије, а ја производим мање количине и трудим се да очувам породичну традицију - каже Јоца Ботошки.
Да се у Пецари „Наша ракија“ производи и негује добра домаћа капљица потврда су бројна признања, међу којима се истичу шампионски пехари за одлежале шљивовице. Минула сезона је била добра јер су шљиве и кајсије у воћњаку Јоце Ботошког издашно родиле, али адут Пецаре „Наша ракија“ су ракије које имају времена да одлеже. На нашем најпрестижнијем међународном „Никољданском фестивалу ракије“ у Сенти, Јоцина одлежала шљивка из 2014. године је пре месец дана потврдила квалитет као најбоља, а шампионским пехаром се пре три године окитила и шљивовица из 2012. Шљивовица и јабуковача коју испече, Јоца Ботошки посебно негује у барик бурадима од храстовине, што сматра јако битним за квалитет одлежале ракије.
- Да би се постигао врхунски квалитет одлежале ракије јако је битан материјал од којег се бурад праве, такође и њихова израда. Потврдило се да су храстова бурад најбоља за одлежавање шљивовице и јабуковаче. Пре него што се храстово буре напуни ракијом, за њено дуже одлежавање, потребно је чак три године да се буре припреми на прави начин, да ракија може у њему да одлежава и 50 година и да притом из године у годину стално добија на квалитету - напомиње Ботошки.
Власник Пецаре „Наша ракија“ објашњава да се за добијање квалитетне ракије мора испоштовати сваки корак у производњи, од одабира зрелог воћа, његове прераде, неге комине у одређеним условима да се врење обави у оптималним условима, пре него што се уђе у завршну фазу печења и у процесу дестилације жестока капљица не потече из казана.
- Бакарни казан исто тако мора бити врхунског квалитета, изузетно добро одржаван - категоричан је Ботошки. - Сваког дана по завршетка рада у дестилерији казан мора увек бити опран, мора увек изнутра бити као нов. Споља може бити прљав и мусав, али изнутра мора бити беспрекорно чист. Бакар за себе у току дестилације за себе веже штетне материје и оне се после сваког радног дана морају одстренити. Мој казан са дефлегматором је радио чувени новосадски kazanyija Ненад Попарић, тако да у старту имам све предуслове за печење добре ракије.
Добре домаће природне капљице нема без воћа. Ботошки има засаде кајсија и шљива на скоро два хектара, тако да сировине има из сопствене продукције, али производи и друге врсте.
- Производња ракије јесте профитабилна, али код нас је врло тешко постићи одговарајућу цену, јер многа домаћинства која имају воћке пеку ракију делом за сопствене потребе, а вишкове продају. Цене су често пута испод сваког економског критеријума, што говори и о квалитету. Ја сам се определио за производњу само врхунских ракија и та производња је скупа. Квалитетна ракија мора да буде скупа, поготово када одлежава пет и више година. Моје ракије купују људи када иду на крсне славе, крштења и друге свечане прилике, или за поклон родбини пријатељима у иностранству, јер воле да домаћину донесу и даривају квалитетну домаћу капљицу - указује Ботошки.
У Србији се произведе јако много ракије, при чему се највише продаје јефтинина ракија веома често сумњивог квалитета, па је према мишљењу Јоце Ботошког то највећи проблем за све произвођаче који се баве производњом квалитетних ракија.
Због тога што је све теже продати квалитетне ракије по одговарајућој цени, Јоца Ботошки се последњих година оријентисао па више врши услугу као дестилер, услужног печења ракије људима, јер је увидео да је то могућност за зараду, знатно више него од шљивовице која одлежава у бурадима пет и више година и мало се продаје. У Пецари „Наша ракија“ ракију пеку не само Каћани, него и људи из Будисаве, Ковиља и других места из окружења, а готово је невероватно да комину за печење капљице у Каћ допремају и људи из Чачка и околине!
Може да сазрева по пола века
- Није лако по одговарајућој цени продати квалитетне домаће воћне ракије, јер је она бар три пута скупља од оних што се јефтино штанцују. - Најбоља ракија пече се у бакарним казанима, а за одлежавање шљивовице и јабуковаче храстова бурад морају се припремати три године па у њој ракија може из године у годину да добија на квалитету и пола века - указује Јоца Ботошки из Каћа, који се определио за производњу врхунских квалитетних ракија.
- Максимално се трудим да људима који сами од свог воћа желе да испеку добру ракију да им дам савет и упутим како да прераде воће и негују комину пре него што стигне до пецаре. Није довољно само покупити воће, убацити га у кацу и тиме завршити посао... - предочава Јоца Ботошки.
Пуно људи се труди, може и успева да произведе квалитетну домаћу ракију, али да се то постигне, Ботошки сматра да је потребна много шира едукација. Наглашава да је имао среће што је 90-тих година минулог века општина Сремски Карловци организовала у току зиме стручна предавања о производњи вина и ракије, уз учешће врхунских стручњака из наше земље, од којих је пуно научио, а посебно од професорке др Наде Ружић са Универзитета у Новом Саду, те да би такав вид едукације био од користи произвођачима јер још увек недостаје.
Милорад Митровић