Код нас гастарбајтери Кинези, Руси, Турци, Италијани...
Србија се већ сада суочава с проблемом недостатка радника обучених за одређене врсте послова, а по оцени економиста, у блиској будућности тај проблем биће још израженији.
Наиме, они оцењују да ће се наша држава наћи у ситуацији да најобичније послове, као што су возачки, пакерски, у угоститељству и хотелијерству, заваривачки, зидарски, електричарски, пекарски и други неће имати ко да ради.
Ни друге европске државе нису имуне на тај проблем, због којег имају стално отворене позиве за сезонске и друге послове. Процењује се да тренутно европске државе, укључујући и балканске, имају потребе за око милион радника, што је условило да део наше активне радне снаге запослење потражи у иностранству, пре свега због знатно веће плате.
Тешко да би до пре неколико година ико могао поверовати у то да ће земље Балкана бити атрактивне за радну снагу из Филипина, Индије, Бангладеша, Пакистана, Египта, Сирије, Либана, Јордана, Украјине... Но, земље Балкана попуњавају „рупе” у радној снази у пољопривреди, грађевинарству, бродоградњи, туризму и угоститељству управо странцима. За сада предност у увозу радне снаге имају Словенија и Хрватска, а судећи по броју објављених огласа и на српским сајтовима за запошљавање, ускоро ће се и Србија наћи на том списку.
У Србији већ сада, у складу са Законом о запошљавању странаца и Правилником о дозволазма за рад, ради око 9.000 страних радника. Наиме, по подацима које је „Дневник” добио од Националне службе за запошљавање, током прошле године странцима је издато 8.990 дозвола за рад, што је за више од 1.000 него годину раније. У 2017. години, показују подаци НСЗ-а, издате су 7.642 радне дозволе. У прва два и по месеца, закључно с петком, издато је 2.088 радних дозвола.
Од укупног броја дозвола за рад издатих странцима у Србији, филијале НСЗ-а у Војводини издале су 933. У НСЗ-у за наш лист истичу да је странцима са сталним настањењем у Србији лане издато 465 личних дозвола за рад, док су остале дозволе издате с привременим роком. Најчешће се привремени боравак одобрава на период од године, али то питање није у надлежности НСЗ-а већ Министарства унутрашњих послова.
Од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца, 4. децембра 2014. године, до 31. децембра прошле, укупно је издато 30.387 дозвола за рад. Од тог броја у Војводини је издато укупно 4.678.
Та служба, како нам је речено, нема податке о издавању радних дозвола по занимањима, односно радним местима на којима су се странци у Србији запошљавали. Но, НСЗ поседује податке о томе из којих држава највише странаца долази да ради у Србији: прошле године долазили су из Кине, Русије, Македоније, Турске, Италије и Грчке. Било је и страних радника из БиХ, Црне Горе, Словеније...
То су званични подаци о радним дозволама издатим странцима за рад у Србији, али је познато да се на нашим градилиштима могу наћи радници из Албаније, Azеrbеjyana, Румуније и неких других држава, што очигледно указује на то да они раде без дозволе и да њихови послодавци нису поднели захтев за издавање дозволе за рад. У НСЗ-у су нам истакли да, у зависности од врсте дозволе, захтев за њено издавање подноси послодавац или странац, док захтев за привремени боравак подноси странац лично.
Љ. Малешевић