Kockarskim zavisnicima odrešene ruke da se zaduže do guše

Mogućnost velikog dobika, uz malo ulaganje, razlog je što se igrama na sreću, klađenju i kockanju, okreće mnogo ljudi. Međutim, u nadi da će sreća baš njih pogledati, mnogi ne znaju ili ne umeju da se zaustave, i neretko se dešava da se u bici s fortunom opustoši sopstveni bankovni račun i izgubi veliki imetak.

To nije problem samo u Srbiji, naprotiv, pa će tako u Velikoj Britaniji od polovine aprila važiti nova pravila prilikom klađenja – odnosno biće zabranjeno korišćenje kreditnih kartica za klađenje. Primenjivaće se na sve oflajn i onlajn proizvode za klađenje, osim lutrijskih tiketa, koji se dobijaju bez potvrde. Razlog uvođenja te zabrane je sprečavanje da oni koji se klade, iako su odrasle osobe, upadnu u velike dugove. Precizno je izračunato da čak 24 miliona kockara u Velikoj Britaniji neće više moći za klađenje da koriste kreditne kartice, a istraživanje, koje je sprovela Komisije za kockanje, pokazalo je da 22 odsto kockara na internetu koji koriste kreditne kartice, pripadaju grupi problematičnih.

Da se u Srbiji, osim za keš, može kladiti i korišćenjem kreditnih kartica, potvrdio nam je direktor Udruženja priređivača igara na sreću Rade Karan.

U Srbiji se može kladiti onlajn, odnosno mogu se koristiti kreditne kartice, a korisnci su prilikom tog plaćanja zaštićeni kao i prilikom svakog plaćanja, kaže Karan.

Iako spadaju u industriju zabave, igre na sreću moraju biti pod strogom kontrolom države, podvlači direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita” Milan Vlaisavljević, ukazujući na to da se od te vrste zavisnosti leče uglavnom mladi ljudi, u dvadesetim godinama, iza kojih je, nažalost, decenijski kockarski staž.

Kako dodaje, što je veća ponuda na tržištu, klađenje i kockanje je dostupnije, a što je učešće u tome jeftinije, više se i učestvuje pa je svaka mera koja bi mogla dovesti do smanjenja klađenja dobrodošla.

Poseban probem je onlajn kockanje u kojem je omogućeno plaćenje kreditnom kraticom jer je tu najmanje kontrole, veli Vlaisavljević.  

Na pitanje da li bi i u Srbiji mogla biti uvedena zabrana korišćenja kreditnih kartica za klađenje, iz Ministarstva finansija, koje je nadležno za tu oblast, kažu da je tržište igara na sreću u Velikoj Britaniji drugačije regulisano nego u većini zemalja Evrope. U tom ministarstvu kažu i da u Srbiji igrač može u svakom trenutku da se isključi iz igre i onemogući sebi pristup onlajn igrama (samoisključenje), odnosno može sam uključiti zabranu pristupa informacionom sistemu na određeno vreme ili trajno, a priređivač je dužan da odmah po prijemu tog zahteva onemogući pristup za dati nalog. Uz to, na osnovu postojećih pravila, igrač može ograničiti depozit na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou, a omogućeno mu je i da pisanim ili elektronskom putem ograniči najviši iznos koji može uplatiti tokom određenog vremena, odnosno najviši iznos gubitka.

On ukazuje na to da je zakonska regulativa u Srbiji u toj oblasti dobra, ali je problem što se pravila, koja su propisana, ne poštuju. Naglašava i da kod odgovornih nema dovoljno odgovornosti, a da samo zabrana ili sprečavanje korišćenja kreditnih kartica prilikom klađenja, neće dati dobre rezultate ukoliko se pre toga ne načine koraci koji bi uticali na podizanje svesti o svim mogućim rizicima koja klađenje nosi. 

Uz poštovanje zakona i uvođenje mera koje će klađenje i kockanje učiniti teže dostupnim, neophodno je i podići svest o opasnostima koje klađenje nosi. Tako smo, recimo, prošle godine sproveli istraživanje u kojem su ispitivani rizici odrastanja kod mladih od 15 do 18 godina po osnovu mnogih zavisnosti – između ostalih i kad je reč o klađenju. Pokazalo se da čak 45 odsto maloletnika koji su pokušali da se kockaju nije naišlo ni na kakvu zabranu, a interesantan je i podatak da je od preostalih 55 odsto, čak 75 odsto istrajalo u pokušaju, odnosno otišli su na neko drugo mesto i zamolili starije da im pomognu da se klade – što su ovi i učinili, ističe Vlaisavljević.

D. Mlađenović