Kikindski Toza Marković i dalje između oporavka i stečaja  

Bankari su se pozvali na precizirane obaveze za izmirenje duga u skladu sa usvojenim Konačnim planom reorganizacije koji je potvrđen 18. maja 2016. godine. 

U Privrednom sudu u Zrenjaninu po zahtevu “Sberbank Srbije” ekspeditivno je 8. februara doneto rešenje o pokretanju predhodnog stečajnog postupka po predlogu podnetom dva dana ranije, za privremenog stečajnog upravnika imenovan je Vasilije Jovanović iz Zrenjanina.

Naložene su očekivane mere u ovakvim okolnostiuma, nadležni  iz “Toze” pozvani su da se izjasne o predlogu za otvaranje stečajnog postupka. Za 1. mart je i zakazano ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečaja, bankarima je naloženo da na ime predujma troškova stečajnog postupka uplate 1,25 miliona dinara, ali je u međuvremenu stigla potvrda da je “Sberbank Srbija” odustala od pokratanja stečaja, tako da je dalja sudbina fabrike stvar novih dogovora. 

Direktor “Toze Markovića” Vladimir Ilić izjavio je da kikindska fabrika, zajedno s većinskim vlasnikom JP “Srbijagas” pregovara sa bankama o načinu isplate dugovanja nastalih u ranijem periodu. Od kikindskog giganta “Toze”, posrnulog u privatizaciji, na ime ranijih dugova najviše potražuju bankari, a posle okončanja stečaja godinu dana je trajao grejs period za vraćanje dugova.

Prema rečima direktora Ilića fabrika je 2017. godinu poslovala pozitivno i ostvarila profit od 250 miliona dinara, ali kada se od toga plate kamate bankama i ono što je urađeno, čist profit iznosio je 30 miliona dinara.

Međutim, prema utvrđenom programu fabrika bi posle grejs perioda na ime ranijih dugova godišnje trebala da otplaćuje 3,5 miliona evra.

Sada smo došli do činjenice da fabrika može godišnje bankama da plati od milion do milion i po evra, ali ne možemo da vraćamo 3,5 miliona evra. Stoga već neko vreme kroz pregovore se traži kompromis i zajedničko rešenje koje će zadovoljiti poverioce i vlasnike. Kada neko u pregovorima nije zadovoljan, kao u ovom slučaju “Sberbanka”, podnet je predlog za stečaj, koji je posle naše intervencije povučen, objašnjava Ilić. 

Direktor “Toze” napomene da će takvih situacija verovatno biti još u narednom periodu, dok se ne dođe do konačno prihvatljivog dogovora, jer ako bankari budu terali po svome i fabrika se ne iščupa iz njihovog “zagrljaja”, Ilić smatra da se stvari mogu završiti i loše.

Menadžment “Toze” u ovom trenutku vidi četiri modela rešenja u prevazilaženju nastale situacije, ali Ilić napominje da se većinski vlasnik za sada nije izjasnio o tim opcijama.

U prekomponovanju vlasničke strukture prilikom zatvaranja stečaja pretprošle godine većinski vlasnik kikindske fabrike s dvotrećinskim ulogom postao je JP “Srbijagas”.

Direktor Ilić smatra da je moguće napraviti novi dogovor sa bankama, pri čemu bi im se objasnilo da fabrika ne može da godišnje plaća više od 1,5 miliona evra na ime dugovanja, a da banke otpišu zatezne kamate i nađu realan obračun vrednosti kapitala koji je uložen u “Tozu Marković”. 

Drugi mogući model je da “Srbijagas” preuzme dug fabrike od banaka, pa da mu fabrika plaća obaveze. Treći način je da se uđe u ozbiljno traženje strateškog partnera koji bi otkupio dugovanja i sa “Srbijagasom” napravio dogovor o vođenju fabrike.

Za “Tozu” je zainteresovan ozbiljan streteški partner i njegovi predstavnici već pola godine posmatraju stanje u fabrici.

Četvrta solucija je otvaranje stečaja, koji je najnepovoljniji za državu jer gubi kapital koji je konvertovan.

“Toza Marković” ima obaveze prema poveriocima predviđene planom reorganizacije, odnosno, da vraća dugove nastale zbog loše privatizacije i vođenog stečaja.  Dug prilikom zatvaranja stečaja od oko 50 miliona evra, smanjen je jer je deo konvertovan u kapital “Srbijagasa”, čime je ova kompanije postala većinski vlasnik fabrike. Preostao je dug od 34 miliona evra koji bi fabrika trebalo da otplati u narednih 10 godina, podseća Ilić.

Za godinu dana grejs perioda, kada nije imala obaveze da plaća dugove iz prethodnog perioda, na osnovu svih mera koje je menadžment preduzimao u dogovoru sa “Srbijagasom”,  kikindska fabrike je pokazala da može da radi, pa su pogoni upošljavani punim kapacitetom, evidentan je povratak na domaće i inostrano tržište, a uspevaju se izmirivati sve tekuće obaveze.

U “Tozi je investirnao u novu opremu za proizvodnju pločica, a za mesec dana treba da počne i proizvodnja crepova većeg formata. Uprkos nedaćama usled dugova nasleđenih iz prethodnog stečaja proizvodnja  teče nesmetano, tako da će naredna građevinska sezona biti spremno dočekana.

Lanjska proizvodnja crepa i pločica bila je znanto veća nego prethodnih godina, a za ovu godinu zahvaljujući novom programima pločica i proizvodnjom crepa većeg formata, planirana je proizvodnja i prodaja 34 miliona komada crepova i 1,9 miliona kvadratnih metara keramičkih pločica.

M. Mitrović