Jači udar na sivu ekonomiju, iz ilegalne zone u legalnu prešlo 200.000 radnika

Mali je rekao, na konferenciji pod sloganom „Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije”, da je borba protiv sive ekonomije jedan od stubova aktivnosti Vlade Srbije, te naveo da je od 2015. više od 70 odsto akcija, planova i aktivnosti po tom pitanju ispunjeno. Od 2017. do 2021. godine, po istraživanju NALED-a, smanjeno je učešće sive ekonomije za tri odsto, na 11,7 odsto, rekao je Mali. 

Ocenio je da je to veliki korak napred, ali i velika obaveza da se nastavi agresivnije, brže, bolje i jače protiv sive ekonomije. 

Naveo je da su aktivnosti za sistemsko rešavanje sive ekonomije bile i uspeh e-fiskalizacije, kao i sistema e-faktura. 

- Svi gubimo u sivoj ekonomiji, a dobija samo onaj ko fiskalni račun nije dao -  naglasio je Mali. 

Kaže da je mnogo urađeno i na reformi Poreska uprave - PURS, preko portala e-porezi, te da se nastavlja sa daljim rasterećenjem zarada, što je u periodu od 2017. do 2021. godine dalo za rezultat da je iz sive u zakonsku zonu prešlo 200.000 zaposlenih, te da je sada stopa nezaposlenosti 9,2 posto. 

Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad ocenila je da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu ne samo prihodima države, te kroz nelojalnu konkurenciju i nedostatak standard robe i usluga, već da se radi i o eksploataciji ljudi. 

Istakla je da Nemačka pruža kontinuiranu podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije, posebno kroz podršku bezgotovinskom plaćanju. 

Ocenila je da su podsticaji daljem razvoju Srbije, jer se javni prihodi povećavaju smanjivanjem sive ekonomije. 

Ministru Malom čestitala je na podsticanju digitalizacije fiskalnog sektora, što je od značaja u borbi protiv sive ekonomije. 

Dodao je da je mnogo urađeno na koordinaciji inspekcija. Mali je najavio još jaču borbu države protiv sive ekonomije, jer svaki dinar koji se uvede u legalne tokove doprinosi rastu ekonomije. Istakao je da su važne dalje reforme carine, te povezaivanje Poreske uprave sa carinom, kao i uvođenje e-akciza i e-otpremnica, te naglasio kao ključno korišćenje digitalizacije. Govoreći o tek usvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine rekao je da će biti nastavljena ulaganja u tržišnu inspekciju, te dalje rasterećenje zarada. 

Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti, poručio je on i dodao da Srbija kroz sistemska rešenja pokazuje koliko je spremna da idemo do kraja, kada je ova oblast u pitanju. 

On očekuje da će e-fiskalizacija i e-faktura dodatno kada budu pokazali pune efekte uticati na smanjenje sive ekonomije. 

Viceguvernerka NBS Dragana Stanić istakla je rezultate centalne banke na razvoju bezgotovinskog plaćanja i edukaciju na tom polju. 

Istakla je značaj suzbijanje sive ekonomije kroz zdrav način razvoja bezgotovinskog sektora, te činjenja da takva plaćanja budu pristupačnija. Kao poslednji dobar primer navela je da je omogućeno davocima smeštaja da mogu da prime bezgotovinske uplate. 

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ocenila je da je uprkos dobrim rezultatima dosadašnje borbe obim sive ekonomije i dalje veoma visok. 

Potrebno je da nastavimo sistematski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova, rekla je ona. Za novi program rekla da je dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave i podržati odgovornu privredu podsticajima, rekla je ona. 

Naglasila je značaj smanjenja poreskog opterećanja plata, reforme neporeskih nameta, stimulisanja bezgotovinski plaćanja, novih oblika rada, sezonskog zapošljavanja, te akcija za jačanje svesti, kao što su nagradne igre. Dodala da je digitalizacija ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom, a da su efiskalizacija i efaktura stubovi, te da je bezgotovinsko plaćanje treći stub. 

Z. Delić