Iz Vojvodine se najbolje izvozi u Nemačku i Rumuniju

U odnosu na 2017. godinu, izvoz je veći 1,3 milijardu evra, odnosno 31,1 odsto, uvoz dve milijarde evra, ili 44 odsto, dok je deficit porastao 628,4 miliona evra, odnosno 383,6 odsto.

– Prošle godine su svi parametri robne razmene AP Vojvodine s inostranstvom premašili vrednosti istih pokazatelja ostvarenih u 2017. godini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević. – Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene vojvođanskog regiona iznosi 12,1 milijardi evra i veća je 17,3 odsto nego 2017. godine. Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene Srbije, vojvođanski privrednici realizovali su 31,7 odsto.

Po njegovim rečima, izvoz je porastao 13,7 odsto i na kraju prošle godine bio je 5,7 milijardi evra. Vojvodina je u ukupnom izvozu Srbije učestvovala s 34,8 odsto i uvoz je vredeo 6,4 milijardi evra, što je rast od 20,7 odsto. U ukupnom uvozu Srbije Vojvodina je učestvovala s 29,4 odsto.

– U skladu s ostvarenim rezultatima izvoza i uvoza tokom prošle  godine i vrednost deficita premašila je vrednost spoljnotrgovinskog salda iz 2017. Iz robne razmene Vojvodine s inostranstvom zabeležen je spoljnotrgovinski deficit od 792,2 miliona evra, što je 116,6 odsto više nego 2017. godine. Kao posledica intenzivnijeg rasta uvoza od izvoza, pokrivenost uvoza izvozom smanjena je s 93,2 na 87,7 odsto – rekao je  Vučurević.

Vojvođanski privrednici su prošle godine ostvarili najznačajniju robnu razmenu sa zemljama Evropske unije – 62,3 odsto, potom s ostalim zemljama – 28,8 odsto, a najmanje sa zemljama CEFTA – 8,8 odsto. Najviše se izvozilo u EU – 71,8 odsto, zatim u zemlje CEFTA – 15,8 odsto, dok je u ostale zemlje iz Vojvodine izvezeno 12,4 odsto robe. Vojvođanski privrednici najviše su uvozili iz EU – 54,1 odsto ukupnog uvoza, iz ostalih zemalja 43,2 odsto, a iz zemalja CEFTA 2,7 odsto ukupnog uvoza.

– Na visinu ukupnog spoljnotrgovinskog deficita Vojvodine bitno utiče pozitivan saldo razmene u saradnji sa zemljama EU i zemljama CEFTA, dok saradnja s ostalim zemljama rezultira deficitom na našoj strani, koji je veći od ukupnog vojvođanskog deficita i prouzrokovan je uvozom iz Ruske Federacije, koji sam čini gotovo petinu ukupnog uvoza Vojvodine – rekao je Vučurević.

– Učešće Vojvodine u izvozu i uvozu regiona je u periodu 2016–2018. godina nepromenjeno – kaže Boško Vučurević. – Dominantan udeo ima Južnobački okrug s 34,6 odsto, odnosno 50,2 odsto u uvozu, a sledi Sremski okrug, čiji izvoz predstavlja četvrtinu ukupnog izvoza APV, a uvoz nešto više od petine ukupnog. Ostali okruzi učestvuju s 40,3 odsto u ukupnom izvozu, kumulativno, odnosno s 27,4 odsto u ukupnom uvozu.

Proizvodi iz Vojvodine našli su se na tržištima 144 zemlje, a na vojvođansko tržište uvezeni su iz 158 zemalja. Vojvođanski privrednici najviše su izvozili u Nemačku – 13,1 odsto i Rumuniju – 10,7 odsto.

Uvoz iz Ruske Federacije čini 18,8 odsto ukupnog uvoza. Druga najznačajnija zemlja na uvoznoj strani je Nemačka – 11,8 odsto. Najveći nominalni, ali i procentualni rast, zabeležen je s Irakom – 163,6 miliona evra, odnosno 38,8 odsto, i Ruskom Federacijom – 323 miliona evra, odnosno 36,2 odsto.

D. Mlađenović