IT bolje izvozi od „Fijata” i „Železare”...

Popović je rekao da je digitalna ekonomija jedan od prioriteta Srbije.

Izvoz IT usluga u prošloj godini, napominje, dostigao je novi rekord od 1,135 milijarde evra i po deviznom prilivu je nadmašio „Fijat” i „Železaru Smederevo” s novim kineskim vlasnikom.

– Taj rekord oboren je uz rast izvoza od čak 26 odsto u odnosu na 2017. godinu, u kojoj je izvoz IT usluga vredeo 899 miliona evra – rekao je Popović, i dodao da je pozitivan spoljnotrgovinski saldo dostigao 615 miliona evra, što znači da je izvoz IT sektora bio toliko veći od uvoza.

Kako kaže, IT je jedan od malobrojnih sektora čiji izvoz u poslednje dve godine raste brže od uvoza i to je ubedljivo najzdravija privredna grana u Srbiji.

– Tačno je da dve privredne grane, proizvodnja električnih mašina i aparata i drumskih vozila, imaju veće izvozne prihode od IT sektora, ali one značajno više troše i na uvoz, tako da s aspekta platnog bilansa zemlje, IT firme predstavljaju ubedljivo najzdraviji sektor srpske privrede – istakao je on.

Dodao je da su u prošloj godini prvi put prihodi od IT usluga bili veći od prihoda turizma i transporta, da je IT dao ključni doprinos rastu BDP-a i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.

– Uskoro ćemo znati kolika je tačno bila stopa rasta BDP-a u prošloj godini, izgleda da je bila 4,3 odsto, a najznačajniji motor tog rasta, uz poljoprivredu i građevinarstvo, bile su informacione i komunikacione tehnologije – naglasio je Popović. – Nema nikakve dileme o tome da će ove godine IKT sektor biti jedan od ključnih faktora rasta BDP-a, a ako se nastavi tempom iz prošle godine, izvoz IKT usluga bi se već za tri godine mogao udvostručiti i premašiti dve milijarde evra.

Po brzini rasta izvoz IT usluga u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi sa Srbijom se može meriti još samo Litvanija.

Dodao je da, uz stimulativne mere i promenu zakona, za koje poslovna zajednica tvrdi da su „usko grlo” za poslovanje, izvoz naših „gazela”, brzorastućih kompanija iz IKT sektora, može još bar neko vreme rasti po prosečnoj stopi od najmanje 20 odsto.

Srbija je, kako kaže ministar, u prethodne tri decenije propustila dve tehnološke revolucije i mora se uključiti u četvrtu industrijsku revoluciju.

– Vlada Srbije svesna je toga da nemamo luksuz da propustimo još jednu tehnološku revoluciju i zato ćemo učiniti sve što je u našoj moći da održimo dosadašnji tempo rasta IKT sektora i da Srbija postane jedan od lidera digitalne ekonomije – naglasio je ministar.

Ministar je podsetio na to da će u izgradnju industrijskog parka u Borči biti uloženo gotovo 300 miliona evra i da tim projektom Srbija postaje najznačajniji partner Kine na „informacionom Putu svile” u Evropu.

– Kada ceo kompleks bude završen, u njemu će moći da posluje oko 3.000 preduzeća, za koje je procenjeno da bi mogla povećati BDP Srbije više od 22 milijarde, evra ili za čak sedam procenata – istakao je Popović.

U parku će direktno biti kreirano blizu 10.000 novih radnih mesta, a indirektno 15.000, što će doprineti daljem smanjenju stope nezaposlenosti.

Podsetio je na to da Srbiji u ovom trenutku, po nekim računicama, nedostaje oko 30.000 IT stručnjaka.

– Uz odgovarajuće mere podrške u Srbiji bi se naredne tri ili četiri godine samo u IT firmama moglo otvoriti oko 50.000 novih radnih mesta – naglasio je Popović.

Naveo je i da dinamičan rast izvoza IT usluga pozitivno utiče na imiy zemlje jer stranci počinju Srbiju da prepoznaju kao državu s kvalitetnom radnom snagom, a ne jeftinom.

D. Mlađenović