Isplativija kazna od 114.000 dinara nego prijava radnika

Zaštitnik građana Zoran Pašalić podržao je objavljivanje „crne liste” firmi koje angažuju radnike na crno, ističući da želi da učestvuje u kontroli subjekta i poslodavaca, ali i da dobija povratne informacije o sankcijama.

Inspektorat rada je prošle godine – a čini to i ove – mnogo uradio na kontroli firmi koje posluju u Srbiji i pronalaženju radnika na crno. Činjenica da je za prvih osam meseci ove godine naterao poslodavce da 9.252 radnika koja su radila na crno budu primljena u radni odnos dovoljno govori. U istom periodu Inspektorat za rad podneo je 4.174 zahteva za pokretnje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca, ali povratne informacije o tome koliko je postupaka okončano još uvek nema. Uz taj podatak, treba naglasiti da je broj podnetih zahteva za prvih osam meseci ove godine drastično porastao u odnosu na lane, kada ih bilo 1.919. Tu bi, dakle, morao da nastupi zaštitnik građana i ispuni dato obećanje o povratnim informacijama o sankcijama onima koji zapošljavaju radnike na crno.

Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za „Dnevnik” da prošlogodišnje kazne izrečene onim poslodavcima koji su procesuirani pokazuju da je njima jeftinije da plate novčane iznose nego da prijave radnike i na taj način zaštite i njih i daju doprinos državi. Naime, niske novčane kazne koje sudovi izriču poslodavcima protiv kojih je Inspekcija rada podnela prekršajnu prijavu ne deluju destimulativno i ne ostvaruju svrhu zbog koje su uvedene.  Kao ilustraciju, dostavio je našem listu podatke o prekršajnim kaznama izrečenim poslodavcima protiv kojih je Inspekcija rada podnela zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka. Prošle godine po tim zahtevima, podnetim prema Zakonu o radu, ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje iznosio je 153.047.200 dinara, a odnosi se na 1.337 podnetih zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv nesavesnih poslodavaca, što znači da je prosečan iznos izrečene kazne bio 114.470 dinara, što je, kako i sam Đurović ukazao, zaista malo da bi se poslodavac naterao da radi legalno.

U praksi se događa da inspektori rada pišu prijave protiv nesavesnih poslodavaca, ali nemaju povratnu informaciju o izrečenim sankcijama. Naime, nakon što uoče propust u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravnja na radu, oni donose rešenje i podnose prekršajne i krivične prijave. Kada te prijave pređu u nadležnost sudova, Inspekcija rada više nema nikakav uticaj na dalje procese .

– Ili, u oblasti bezbednosti na radu, po zahtevima za pokretanje prekršajnih postupaka, kojih je prošle godine bilo 569, ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje iznosio je 75.923.900 dinara, što znači da je prosečan iznos 156.222 dinara – istakao je Đurović. – Iznos tih kazni na osnovu zahteva za pokretanje postupka podnetih prema ostalim propisima u nadležnosti Inspekcije rada je 2.613.000 dinara. Dakle, ukupno je lane po svim podnetim zahtevima Inspekcije rada za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu iznos bio 231.584.100 dinara.

Koliko malim iznosima su kažnjeni oni koji su prekršili radna prava najbolje se može videti ako se uporede kazne predviđene zakonom i izrečene: zakon predviđa novčane kazne za poslodavca koji angažuju radnika na crno u iznosu od 800.000 do 2.000.000 dinara.

LJ. Malešević