Investicije u komunalnu infrastrukturu dobre i za BDP
NOVI SAD: Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije ne zavisi samo od fabrika već i od ulaganja u komunalnu infrastrukturu i ekologiju. Godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine od oko 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 500 miliona evra, dovelo bi do ubrzanja privrednog rasta Srbije od najmanje 0,5 procentnih poena, ocenio je juče predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Kako je dodao, ta ulaganja bi omogućila da se naš trend rasta od tri do 3,5 odsto, gurne na četiri procenta, što bi već bio respektabilan rast i doprineo bi rešavanju ključnih problema.
Do sume od 500 miliona evra ulaganja godišnje Fiskalni savet došao je na osnovu analize koja pokazuje kolike su potrebe za izgradnjom prečišćača otpadnih voda, fabrika vode za piće, proširenjem kanalizacione mreže, izgradnjom sanitarnih regionalnih doeponija i postrojenja za tretman otpada, uklanjanje „istorijskog” i opasnog otpada i drugo. Država bi, po oceni FSS-a, u narednih desetak godina trebalo da izdvoji oko 8,5 milijardi evra, što bi značilo da godišnje izdvaja najmanje 500 miliona.
U sektoru snabdevanja vodom Srbija u proseku raspolaže infrastrukturom nasleđenom velikim delom iz druge polovine 20. veka, ali ona nije održavana i unapređivana, tako da taj sektor ne funkcioniše dobro. Glavni problemi su, smatra FSS, loš kvalitet vode, veliki gubici vode na prenosnoj mreži i nedovoljan pristup stanovništva centralnim javnim vodovodima. Više od 40 odsto vodovoda u Srbiji ima vodu koja nije za piće, više od trećine vode izgubi se na mreži na putu od vodovoda do korisnika, uglavnom zbog pucanja starih cevi, a pristup centralnom vodovodu nije omogućen velikom delu stanovništva pojedinih delova zemlje.
Kvalitet vode za piće u Srbiji često nije dobar, ocenjuje FSS, i to predstavlja najveći problem u sektoru vodosnabdevanja.
U seoskim vodovodima situacija je najteža, a iz njih se vodom snabdeva oko milion ljudi. Za 88 odsto seoskih vodovoda ne zna se tačan vlasnik, u 66 odsto slučajeva vodovodi su pod upravom nekvalifikovanog osoblja, 55 odsto ne zadovoljava tehničke uslove...
FSS navodi podatak da se godišnje na vodovodnoj mreži izgubi oko 35 odsto proizvedene pijaće vodom, uglavnom zbog starosti cevi.
Ni kanalizaciona mreža nije dovoljno razvijena s obzirom na podatak da tek 55 odsto stanovništva ima kanalizacioni priključak. Po podacima FSS-a, u Srbiji svega 55 odsto stanovništva ima pristup sistemu javne kanalizacije, a ostatak koristi septičke jame. Najbolja priključenost na kanalizacionu mrežu je u velikim gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Navode primer Inđije, gde je svega 43 odsto građana priključeno na kanalizacionu mrežu, ali i Kovačice, Plandišta, Temerina, Titela, Žitišta, Osečine i Crvne Trave, gde uopšte nema kanalizacionih priključaka.
Postojećih 14.800 kilometara kanalizacione mreže treba proširiti oko 10.400 kilometara, što znači 70 odsto, a za to je potrebno izdvojiti oko 2,3 milijarde evra. To je, po oceni FSS-a, najskuplja investicija u čitavoj oblasti zaštite životne sredine. Proširenje kanalizacione mreže najpotrebnije je u onim oblastima gde bi trebalo da bude izgrađeno dodatnih 4.800 kilometara mreže, i to prvenstveno u Vojvodini. Osim proširenja postojeće kanalizacione mreže, potrebna je i izgradnja nove, za šta treba izdvojiti dodatnih 250 miliona evra. Obnavljanje mreže potrebno je pre svega u regionu Šumadije i zapadne Srbije – oko 400 kilometara, kao i Vojvodini, južnoj i istočnoj Srbiji – po oko 250 kilometara, a u Beogradu nešto više od 100 kilometara.
LJ. Malešević
