Imaćemo morske luke i bez mora
Za gradnju kontejnerskih kopnenih terminala, takozvanih suvih luka, krajem prošle godine zainteresovala se solunska luka.
U Vladi Srbije potvrdili su RTS-u da već razrađuju tu inicijativu i moguće lokacije.
Solunska luka otvarila je vrata srpskim kontejnerskim kopnenim terminalima za pretovar robe. Računaju da će tim „suvim lukama” znatno rasteretiti transport u jugoistočnoj Evropi.
– Na primer, roba koja krene iz Kine, dođe brodom do Soluna i umesto da se vadi i pretovara na kamion i voz, ona nastavi tim kontejnerom vozom i dolazi do Srbije – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović. – Svakako, roba se neće vaditi iz kontejnera sve do krajnje destinacije, gde će da se carini.
– Ideja je u stvaranju takozvanih šatl-vozova, koji povezuju „suvu luku” s pravom lukom i na takav način se racionalizuje trasport, odnosno prebacivanje teretnog transpota na železnicu – objašnjava Slobodan Zečević s Odseka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu za logistiku.
Mogućnost za „suve luke” našoj zemlji otvorila je i inicijativa „Pojas i put” i gradnja brze železnice Beograd–Budimpešta.
– Mi smo formirali i Radnu grupu da bismo nastavili efikasnu instintucionalnu saradnju s lukom Solun – kaže Veljko Kovačević iz Ministarstva saobraćaja, građevinastva i infrastrukture. – Ali nije u pitanju samo luka Solun, tu su i luke Pirej, Konstanca, Rijeka, Drač. Interes Srbije je da gradi te kopnene terminale, takozvane suve luke, zato što ćemo na taj način postati deo najvećih logističkih lanaca.
Slobodan Aćimović kaže da je to izvodljivo i veoma potrebno Srbiji.
Koncept „suvih luka” nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a danas gotovo 100 odsto robe u međunarodnoj trgovini putuje kontejnerima.
Zanimljivo je da je svojevremeno za „suve luke” u Srbiji bila zainteresovana velika roterdamska luka.
– Naša država treba da podstakne naše privrednike da više koriste kontejnerski transport. On je jeftiniji, manipulacija robe je brža i samim tim su niži logistički troškovi za državu, odnosno, pre svega, za preduzeća – objašnjava Aćimović.
Njihove lokacije moraju biti tamo gde se ukrštaju pruga i put. Konkretno, solunska luka je zainteresovana za „suve terminale” u Beogradu, ali se već razmatraju i Pirot i Niš.
E. Dn.